Kruzeri: blagoslov, pošast ili i jedno i drugo?

Ovakvom razvoju turizma najviše razloga raduju e vlasnici kruzera. Ove godine će, prema procenama, svoj odmor na krstarenju da provede oko 25 miliona ljudi. Samo britansko-američka korporacija „Carnival“ je 2015/2016 zaradila 16 milijardi američkih dolara. Zarada nemačkih brodara je u 2016. godini iznosila oko 3,4 milijarde evra.

Mereno prema broju putnika su najveće kruzerske firme američke. Tek na 9. mestu je „Aida Cruises“, nemačka ćerka-firme „Carnival“. Prvak u branši „Royal Caribbean“, međutim, odvede na krstarenje čak tri puta više putnika nego „Aida“.

I brodograditelji se raduju pravom bumu kruzera. Ali u Evropi postoji samo još nekoliko velikih brodogradilišta koja mogu da grade ovako velike brodove: brodogradilište „Meyer Werft“ na dve lokacije – u Papenburgu u Nemačkoj, kao i u Finskoj, zatim „Fincantieri“ u Italiji i „STX France“ u Sen Nazeru.

Trenutno su evropska brodogradilišta specijalizovana za proizvodnju kruzera zatrpana poslovima: „Meyer Werft“ ima popunjenu knjigu narudžbina do 2023. Između 2017. i 2026. svetskim morima trebalo bi da zaplovi 97 novih kruzera u vrednosti od 53 milijarde dolara.

Načelno u brodogradnji važi: oko tri četvrtine broda isporučuju dobavljači – od elektronskog upravljanja, preko motora, do propelera. Branša dobavljača za nemačku brodograđevinsku industriju je sa vojih 70.000 zaposlenih tri puta veća od same brodograđevinsku industrije. U brodogradilištu „Meyer“ u Papenburgu, na primer, za izgradnju jednog kruzera angažovano je 800 dobavljača.

Krstarenja su u 2015. Evropi donela 41 milijardu evra, objavila je strukovno udruženje CLIA. Svetskoj ekonomiji doprinela je sa 117 milijardi američkih dolara – to je uma dobijena proračunavanjem direktnih troškova brodara, putnika, poreza i neposrednih izdataka kao i isplaćenih plata.

Četrnaest sati dnevno, 72 sata nedeljno – na kruzerima je ovakvo radno vreme često normalno. Osim toga, plate su često niske, kao i porezi za brod. To je moguće samo zato što nemački brodari bez izuzetka registruju svoje brodove u inostranstvu, istražio je nemački list „Cajt“. Zaposleni su dakle gubitnici tog buma u branši.

Lukama u kojima ove morske grdosije iz svoje utrobe izbace hiljade turista donesu doduše nešto zarade, ali putnici na kruzerima snabdeveni sa svime i shodno tome van njega i troše manje. U mnogim lukama navala gostiju s kruzera zato nije poželjna. Samo tokom jednog vikenda u avgustu u Palmi de Majorci pristalo je čak pet kruzera iz kojih se iskrcalo 20.000 gostiju!

Ovakve navale menjaju karakter lučkih gradova i život lokalnih stanovnika. Osim mase ljudi po ulicama, domaćinima smetaju i izduvni gasovi brodova. U lukama motori i dalje rade kako bi se hotelski pogon snabdevao strujom. Talasi koji oni stvaraju u Veneciji uništavaju svetsku kulturnu baštinu.

... nećete naći na kruzerima. Čak i moderni brodovi zagađuju i vazduh u lukama, i vazduh koji udišu putnici. Ovde vidite navode o količini sitnih čestica u kubnom metru vazduha: - 380.000 na palubi kruzera - 20.000 na vrlo prometnom putu - manje od 2.000 u „čistom vazduhu“

Nijedan kruzer u Evropi ne zadovoljava sve ekološke kriterijume, konstatovala je nedavno nemačka organizacija Savez za zaštitu prirode (NABU) – pre svega zato što se kao gorivo koristi mazut, a filteri za čestice čađi se ne ugrađuju. Situacija bi mogla da se popravi tek kada 2018. budu počeli da plove na gas. Grafika: Luke u koje kruzeri najčešće pristaju/broj putnika u milionima

I ovakvi novi kruzeri predstavljaju se na vodećem evropskom sajmu za krstarenja na moru i rekama. „Seatrade Europe“ održan je i ove godine od 6. do 8. septembra u Hamburgu. Nakon toga su u toj severnonemačkoj metropoli na programu „Cruise Days“. Ove godine u okviru „Dana kruzera“ u hamburškoj luci je pristalo 11 kruzera – što je novi rekord.