Kruzeri mogu da posluže za smeštaj obolelih
30. mart 2020.
DW: Vi predlažete da se vojni brodovi ili kruzeri prerade u brodove-bolnice, i da se potom usidre u nemačkim lukama na Severnom i Baltičkom moru. Kako bi to trebalo da se izvede?
Moric Brake: Pod uslovom da nemate u vidu standarde odeljenja intenzivne nege za čitav brod, brodovi mogu lako da se preurede. Pa i u bolnicama na kopnu za bolesničke sobe ne važe neizostavno neki drugi standardi. Naravno da postoje propisi kada je reč o čišćenju, ali to na brodovima isto tako može da se uradi kao i na kopnu. Postoje posebna pravila kada se radi o ventilaciji operacionih sala i odeljenja intenzivne nege, i to bi na kruzerima iziskivalo trud, ali je izvodljivo.
Takođe je moguće da postojeće brodsko osoblje, koje je u ekstremnim situacijama već obavljalo sve te zadatke, s izuzetkom intenzivne nege, bude iskorišćeno, ako bi došlo do tako nečeg. Mora se prethodno jasno definisati namena tih brodova. Prema aktuelnim informacijama, u Sjedinjenim Državama se već konkretno radi na tim idejama.
Sebastijan Bruns: Dva broda Američke mornarice predviđena za bolnice koji su sagrađeni na bazi tankera, poslati su, jedan na istočnu obalu, u pravcu Njujorka, a drugi u pravcu Los Anđelesa, odnosno Sijetla, na zapadnu obalu, kako bi obezbedili još po 1.000 dodatnih bolničkih kreveta. Uskoro bi trebalo da Carnival Cruises, jedan od najvećih operatera za krstarenje, deo svoje flote stavi na raspolaganje za brodove-bolnice.
A šta ako u Nemačkoj i Evropi nijedan brodski koncern ne ponudi dobrovoljno svoje brodove?
Moric Brake: Neće biti jednostavno nemačkoj državi da po međunarodnom pomorskom pravu direktno pristupi nekom brodu koji plovi pod zastavom Paname. Stoga je uslov da se sve odvija na dobrovoljnoj bazi.
Sebastijan Bruns: I ja to tako vidim. Ali, to nas ne oslobađa saznanja da se mi, Savezna Republika Nemačka, ali i mnoge druge države Evropske unije, nismo pobrinuli da, zbog prevazilaženja teških društvenih situacija, zadržimo neke rezerve. Dakle da imamo brodove koji bi bili tako opremljeni da u kriznim ili konfliktnim slučajevima posluže kao brodovi za pomoć. I da ne moramo da se oslanjamo ni na čiju dobro volju ili pak da se odlučuje za konfiskaciju. U vreme Hladnog rata i u nekim drugim zemljama, na primer u Velikoj Britaniji, bilo je drugačije. Postojala je mogućnost da se relativno jednostavno brodovi za krstarenje ili transportni brodovi priključe mornarici i preuzmu odgovarajuću ulogu.
Istorijski primer je brod „Uganda“, koji je 1982. zaplenjen i upotrebljen za rat na Foklandskim ostrvima. On je za 60 sati od prvobitne namene – linijskog broda – preuređen u transporter vojnih jedinica, a potom i u bolnicu.
U Nemačkoj se sada na kopnu preuređuju kapaciteti, na primer na berlinskom aerodromu Tempelhof. Koje prednosti imaju brodovi u poređenju s takvim rešenjima?
Moric Brake: Ovakva rešenja u sportskim halama, na starim aerodromima, u sajamskim halama ili na kruzerima imaju smisla pre svega za veliku većinu slučajeva. Kada se na primer radi o epidemiji korona-virusa, onda bi ljudi koji ne moraju da budu priključeni na respiratore – a to je najveći broj slučajeva – u tako opremljenim bolnicama bili odgovarajuće smešteni. Oni dobijaju flaše s kiseonikom pored kreveta i nije im potrebna dodatna intenzivna medicinska nega.
No, s obzirom na to da su pacijenti u sportskoj hali odeljeni samo provizornim zidovima, nega na kruzerima je mnogo bolja, komfornija i sigurnija. Kada je reč o hrani, na brodu je moguće spremati obroke po najvišim standardima i nije potrebno da se hrana sprema u nekim provizornim kuhinjama i potom dostavlja. Sve to se radi na brodu koji je i koncipiran za snabdevanje ljudi, gde su zagarantovani standardi čišćenja i gde je kiseonik već obezbeđen. Zato bi to bilo mnogo lakše to uraditi za veliku većinu pacijenata kojima je potrebna nega, nego u sportskim halama.
A teško oboleli bi morali da se prebace u bolnice?
Moric Brake: Tačno. I to bi moglo veoma dobro da se odradi u tako preuređenom kruzeru. Za to bi moglo da se koristi mesto za sletanje helikoptera, ili bi to lako moglo da se dogradi, na mestima gde su bazeni na otvorenom. Takođe bi imalo smisla jedan takav brod imati trajno upravo baš za takvu namenu – kao brod-bolnicu.
Italija, Španija, ali i zemlje poput Albanije, Hrvatske ili Grčke imaju dugačke obale, a kruzeri su tamo. Šta predlažete tim zemljama? I koju bi ulogu mogli da odigraju NATO i EU?
Sebastijan Bruns: Evropska unija sa Centrom za menadžment zaraza u Stokholmu ima kompetentnu ustanovu. Tako da u tom smislu definitivno vidim odgovornost EU, ali ne i NATO. Pomorske vojne snage svake od tih zemalja bi svakako mogle da odigraju ulogu u podršci izgradnje takvih kapaciteta. Italija je velika pomorska sila, ima velike luke, koje sigurno imaju mogućnosti da podrže tako nešto. Ali, ne bi trebalo da napravimo grešku i od NATO napravimo neku sivu agenciju za tehničku pomoć.
Dr Sebastijan Bruns je ekspert za pomorsku bezbednost na Institutu z bezbednosnu politiku Univerziteta u Kilu, a Moric Brake poručnik na doktorskim sudijama Odeljenja za ratne studije Kraljevskog koledža u Londonu.