Krvavi protesti kod ograde
31. mart 2019.
Navodno je trebalo da protesti prođu mirno – tako su dogovorili zvaničnici Izraela i palestinskog Hamasa koji upravlja pojasom Gaze. Ali od toga nije bilo ništa: protesti kod žice kojom je ograđena Gaza bili su nasilni, prema palestinskim izvorima je izraelska vojska ubila najmanje četiri mladića dok ima preko tri stotine povređenih. Svedoci tvrde da je jedan od ubijenih Palestinaca bio više od sto metara udaljen od ograde kada je ustreljen.
Kako je preneo liberalni izraelski list Harec, dogovor dve strane je zapravo predviđao uzdržanost – Hamas bi zadržao demonstrante nešto dalje od ograde, a izraelska vojska ne bi koristila vatreno oružje. Prema izvorima Hareca trebalo je da Izrael ponovo otvori prelaze ka Gazi, proširi zonu za ribolov u moru koje drži pod blokadom te da olakša uvoz robe u Gazu. To je trebalo da se desi do 9. aprila kada Izraelci biraju novi saziv parlamenta.
Ukoliko takav dogovor opstane uprkos krvavom vikendu, bio bi to veliki korak u sprečavanju dalje eskalacije. Oko 40.000 demonstranata okupilo se u subotu kod ograde tačno godinu dana nakon prvih takvih demonstracija. Taj datum (30. mart) obeležava se i kao „Dan zemlje“ u sećanje na 1976. kada je država nacionalizovala 21.000 hektara zemlje Palestinaca. Dan se završio protestima u kojima je ubijeno šest Palestinaca. Današnji protesti se održavaju kod žice kojom Izrael izoluje Gazu – ali koju ne priznaje kao državnu granicu kao što ne priznaje ni Palestinu.
Optužbe na račun vojske
U proteklih godinu dana (podaci do 22. marta ove godine) je prema podacima organizacije UN za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA) poginulo 195 Palestinaca i povređeno je 29.000 stanovnika Gaze. Ovo telo UN za svaki od tih slučajeva krivi izraelsku vojsku. Prema novinskim agencijama je u proteklih godinu dana zabeleženo 260 stradalih Palestinaca i dve izraelske žrtve.
Izraelska organizacija za ljudska prava B'Tselem takođe je ranije u martu izrekla teške optužbe na račun vojske. Smrtni slučajevi su „direktan rezultat očigledno nezakonitih komandi da se puca koje su izdate vojnicima na licu mesta“. Ta organizacija pozvala je međunarodnu zajednicu da upotrebi „svoju čitavu moć i uticaj“ kako bi „primorala Izrael da obustavi vatru i promeni politiku“. Izraelska vojska na zvaničnoj internet-stranici odbacuje krivicu.
„Palestinci se nalaze na raskrsnici“, piše palestinski politički analitičar Tarek Bakoni na portalu „+972“. On podseća da su demonstracije počele od male grupe sekularnih i levičarskih aktivista i dale nadu da se razvija nova politička kultura. „Umesto da traže državu, oni su tražili svoja prava. To je razvoj ka pokretu za ljudska prava i Gaza je pokazala da je to moguće.“
Međutim, Bakoni dalje piše da je radikalni Hamas potom preuzeo proteste. „Mislim da Hamas svuda interveniše. Ali je Hamas pokretu pružio i neophodnu infrastrukturu tako da može da se proširi“, piše ovaj analitičar.
Vojska demantuje
Premda Bakoni to verovatno nije želeo, njegova analiza se u velikoj meri poklapa sa onim što tvrdi izraelska vojska. Armija tvrdi da je Hamas prisvojio demonstracije i navodi da je ta militantna organizacija tokom prošle godine ispalila preko 1.300 raketa i granata ciljajući izraelsko civilno stanovništvo. Dodaju da je vojska od kraja 2017. „neutralisala“ ukupno 17 podzemnih tunela kroz koje se, kako se tvrdi, osim životnih namirnica švercuje i oružje.
Prema tvrdnjama vojske je Hamas podrio „navodno“ građansku inicijativu koja se izražavala protestima na ogradi. U toj interpretaciji, Izrael je morao silom da zaustavi Palestince naoružane molotovljevim koktelima, granatama i drugim eksplozivnim sredstvima u pokušajima da se „infiltriraju“ na izraelsku teritoriju i napadaju vojsku.
Izraelski Harec piše da je nejasno kako će se dalje razvijati protesti na graničnoj ogradi. List navodi da su te demonstracije opasne i za Hamas jer protestni pokret „Želimo da živimo“ u fokus ne stavlja političke ciljeve već bolje životne uslove. Nije isključeno da će se demonstranti okrenuti i protiv Hamasa, piše Harec.