Kurti je „škrgutao zubima“ i vratio zemlju Visokim Dečanima

Do Visokih Dečana u kosovskim brdima ide se pored dva čekpointa Kfora, a na ulazi se pokazuju lični dokumenti, piše dopisnik uglednog Noje cirher cajtunga u reportaži o srpskom manastiru.

Bogomolja sa „freskama koje oduzimaju dah“ nije samo remekdelo crkvene arhitekture, ocenjuje list, već i „simbol konflikta u najmlađoj državi Evropi“ koji stoji pod stalnom vojnom zaštitom.

„Razrešenjem decenijskog spora oko zemljišta sada se desio veliki pomak“, ocenjuje švajcarski list, pišući o odluci kosovskog premijera Aljbina Kurtija da naloži katastru da upiše 24 hektara zemlja kao imovinu manastira.

„Odluka prevazilazi pitanje vlasništva i mogla bi da bude veliki korak Kosova u težnjama za međunarodnim priznanjem“, piše NZZ.

Ta 24 hektara deo su mnogo veće zemlje koja je oduzeta Crkvi u doba komunizma, ali su 24 hektara vraćena u doba vladavine Slobodana Miloševića, pojašnjava list.

Kosovske vlasti, posle proglašenja nezavisnosti, tu odluku nisu priznavale pa je manastir „pod harizmatičnim igumanom Savom Janjićem“ išao pred sud i dobio za pravo pred Ustavnim sudom u Prištini još 2016. godine.

„To je donekle paradoks“, kaže iguman Janjić za NZZ. „Mi, koje označavaju kao srpsku instituciju, podržavamo odluku najvišeg suda Kosova. Ali Vlada i administracija je odbijaju.“

NZZ je ove sedmice pričao i sa gradonačelnikom Dečana – pre Kurtijeve odluke – i on je još tvrdio da imovina neće biti vraćena manastiru.

Kako navodi list, jedan od argumenata je da se tako stvara presedan jer su u prošlosti mnoge crkve i manastiri posedovali velike komade zemlje. „Osim toga, nismo se borili za to da danas trampimo našu zemlju za međunarodnu blagonaklonost“, kaže za NZZ aktivista iz Dečana Adem Ljušaj.

Grad je, piše ciriški list, bio poprište teških borbi krajem devedesetih i ovdašnji ljudi su ponosni na svoje držanje u ratu. „Sećanje na to se održava brojnim zastavama i muralima kosovskoj oslobodilačkoj vojsci UČK“, beleži reporter.

List ocenjuje da je ironija slučaja to što upravo Aljbin Kurti naređuje zaokret u ovom pitanju. „Jer, Kurti je načelno protiv svakog ustupka prema Srbiji ili međunarodnoj zajednici.“

NZZ piše da su „jednostrane odluke poput faktičke zabrane srpskog dinara“ u poslednje vreme dovele do zahlađenja odnosa sa tradicionalnim zapadnim saveznicima. Podseća se da je Kurti 2016. nazvao sudije Ustavnog suda „izdajnicima i kriminalcima“ jer su dodelili zemlju Visokim Dečanima.

I sada, zahtevajući od katastra da ipak uknjiži zemlju na manastir Srpske pravoslavne crkve, Kurti je to učinio „demonstrativno škrgućući zubima“, piše NZZ. Objasnio je ipak da bez te odluke nema izgleda da Priština nastavi put ka članstvu u Savetu Evrope.

U tekstu švajcarskog lista se podseća da je kosovski prioritet prijem u međunarodne organizacije, te da je zahtev za članstvo Savetu Evrope podnet pre više od godinu dana.

Kako navodi NZZ, vraćanje zemlje manastiru možda nije kraj priče, jer se „prema diplomatskim izvorima“ pominje i konačno formiranje Zajednice srpskih opština na koje se Priština obavezala pre više od decenije. Tako da je još neizvesno hoće li Kosovo uskoro postati članica Saveta Evrope.

Iguman Sava Janjić o svemu zaključuje: „Ne verujem da je u Prištini došlo do zaokreta u razmišljanju.“ Vlasti su, kaže, vratile zemlju manastiru pod pritiskom. „Ali, i to je pozitivno.“