Legalizacija marihuane? Nije tako jednostavno

Hiljadama godina je poznato dejstvo kanabisa, biljke koja potiče iz centralne Azije, a od milošte je zovu marihuana, trava ili vutra, u varijacijama i hašiš. U pitanju je konoplja od koje može da se spravlja tekstil, ali i opojno sredstvo u kojem neki uživaju, a drugi se njime leče.

Prema ispitivanju Global Drug Survey za prošlu godinu, kanabis je posle alkohola najkorišćenija droga na svetu, čak više od duvana. Ispitivanje doduše nije reprezentativno, ali po njemu kanabis najviše konzumira omladina.

Bio legalan ili ne, kanabis je omiljen i lako se do njega dolazi. Da li je to opasna početnička droga ili čudotvorno sredstvo? O tome se mnogo priča u Nemačkoj gde nova Vlada namerava legalizaciju, a pojavio se poslednjih meseci niz studija sa različitim rezultatima.

Poboljšava seks, štiti od korone?

Neke studije deluju šašavo, poput jedne sveže sa Univerziteta u španskoj Almeriji koji tvrdi da oni koji puše travu imaju bolji seks i jače orgazme. „To poboljšanje u pravilu ima veze sa smanjenjem straha i stida, što olakšava seksualnu vezu“, pišu naučnici. Isto važi za alkohol.

Prošle sedmice su istraživači sa Državnog univerziteta Oregona (SAD) predložili kanabinoide za lečenje kovida. Navode da je njihova studija pokazala da se dve kiseline iz kanabisa vezuju za spajk-protein i sprečavaju da virus prodre u ćelije. Ove kiseline, za razliku od poznate supstance THC, nemaju psihoaktivno dejstvo.

Doduše, opiti nisu sprovođeni na ljudima, već na kulturama ćelija u laboratoriji. Uz to, kanabinoidi ne menjaju vakcine niti bi iko trebalo da duva neprestano u nadi da ga to štiti od virusa. Jer kiseline pri zagrevanju gube svojstva potrebna da se uopšte vežu za spajk-proteine.

Trava zatupljuje

Druge studije koče oduševljenje marihuanom kao biljkom čudotvorkom. Poznato je da kanabis vodi kognitivnim deficitima, posebno utičući na mozak koji se još razvija – dakle kod omladine, koja najviše i puši travu. Čeoni režanj mozga potpuno sazreva tek sa dvadeset i nešto godina.

U stručnom časopisu Addiction su nedavno kanadski stručnjaci analizirali deset studija na ovu temu, na osnovu podataka 43.000 testiranih osoba. Intoksikacija kanabisom, pišu, vodi kognitivnim ograničenjima male ili srednje težine kod donošenja odluka, potiskivanja neprimerenih reakcija, učenja kroz čitanje i slušanje i, uopšte, rešavanja problema razmišljanjem.

I to sve ne traje samo dok ste naduvani, već i posle. „Konzumiranje kanabisa kod omladine može voditi nižem nivou obrazovanja, a kod starijih lošem izdanju na poslu i opasnoj vožnji. Te posledice mogu biti još jače pri redovnom i jakom konzumiranju“, kaže doktor Aleksandr Dima, profesor psihijatrije na Univerzitetu u Montrealu.

I dalje nije nađena direktna veza kako kanabis može dugoročno da zatupi čoveka. Sporno je i da li posledice ostaju samo na mladom mozgu, ili i na razvijenom. Ali nesporno je da, na osnovu studija, oni koji mnogo duvaju imaju niži koeficijent inteligencije i manje uspeha u školi ili na studijama.

Druga studija iz prošlog juna daje indicije zašto kanabis više šteti mladom mozgu. Na osnovu skenera mozga kod 800 mladih, moždani korteks bio je znatno tanji kod onih koji redovno puše marihuanu. I to posebno prefrontalni korteks, a u tom moždanom regionu se kontrolišu impulsi, rešavaju problemi i planira. Oni sa tanjim korteksom bili su impulsivniji i lošije koncentrisani.

Izaziva psihičke probleme?

Redovno uživanje kanabisa posebno kod mladih češće vodi psihozama, pokazala je jedna studija obavljena širom Evrope 2020. godine. Psihijatri sa Univerzitetske klinike u Ulmu su između 2011. i 2019. uočili osam puta više psihoza što pripisuju i povećanom udelu THC-a u džointima.

Jer, jedna britanska studija je ranije pokazala da je nivo THC u travi koja se prodaje po Evropi između 2006. i 2016. godine otišao sa prosečnih osam odsto na sedamnaest odsto.

Ta studija pokazuje da je istovremeno opao udeo kanabidoidnog ulja (CBD) koje ublažava dejstvo THC. To ulje je u medicini priznato kao izuzetno sredstvo protiv bolova, recimo kod pacijenata sa tumorom, multiplom sklerozom ili artritisom.

Često duvanje u mladosti može osim psihoza da poveća šanse za razvoj anksioznosti, bipolarnog poremećaja i depresija. Doduše, i dalje je sporno šta je starije, kokoš ili jaje? To jest, da li kanabis izaziva ove poremećaje ili omladinci sa takvim problemima češće posežu za kanabisom?

Legalna droga bila bi kvalitetna

Uprkos upozorenjima, marihuana je bila i ostala omiljeno ilegalno sredstvo među omladinom. Debate o legalizaciji koje se vode u Nemačkoj i drugde pokazuju da je društvo spremno da barem raspravlja u uvođenju opojnog sredstva u legalne tokove.

„Uvodimo kontrolisano izdavanje kanabisa odraslima u svrhe uživanja u licenciranim prodavnicama“, piše u koalicionom ugovoru nove nemačke Vlade koju čine Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali. Ideja je da trava bude kvalitetna, da se zaštiti omladina i isuši crno tržište. Posle četiri godine bi trebalo proceniti uticaje na društvo.

Prema Nemačkom udruženju konoplje, kanabis koji se diluje na ulicama poslednjih godina sve se češće seče peskom, šećerom, staklom i začinima. Ili se pak prska sintetičkim supstancama koje žestoko pojačavaju uticaj THC, vode trenutnim psihozama ili kolapsu kardiovaskularnog sistema.

Donošenje zakona u Nemačkoj međutim neće biti ekspresno jer svašta treba odvagati. Kanabis se često smatra početničkom drogom, posle koje slede jače. Ipak, većina ljubitelja marihuane navodi da je pre nje pušila duvan i pila alkohol, pa bi te dve legalne supstance mogle da se označe početničkim drogama.

Zagovornici legalizacije kažu da bi čista supstanca, sa tačno određenim udelom THC, znatno smanjila rizike. Kažu i da bi omladina otvorenije mogla da u školi i kod kuće priča o kanabisu i, ako treba, ode na terapiju.

Zato već ima glasova koji kažu da bi zakonodavac džabe krečio ako bi legalizovao kanabis samo za punoletne. Jer, mlađi bi i dalje bili okrenuti crnom tržištu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.