Lela. Montreal. Žurnalizam.

„Mislim da je uravnoteženo predstavljanje društveno skrajnutih grupa u medijima stvar ljudskih prava“. Lela Savić je novinarka i živi u Kanadi. Smatra da mediji imaju veliki uticaj na to kako se ljudi osećaju – kao i na njihove odluke i životne puteve. Ona kaže da je taj uticaj posebno primetan u romskoj zajednici: „Mnogi od nas ne veruju u to da mogu da izgrade uspešnu karijeru, jer smo na mnogo nivoa nevidljivi. Najveći broj medija ne shvata koliko štete time nanose kada ignorišu marginalizovane grupe“.

Lela veruje da bi se nešto promenilo kada bi bilo više vidljivih uzora iz zajednice: „Ako hoćemo da se u društvu nešto promeni, onda moramo početi sa medijima. Žurnalizam može uraditi mnogo u tom kontekstu, jer on utiče na percepciju i vrednosti.“

-pročitajte još: Dalibor. Bosna. Demokratija.

Borba protiv stereotipa i laži

Lela je urednica medija „Svato“ i „La Converse“. Cilj joj je da ojača predstavljanje zajednice na osnovu narativa koji potiču iz nje: „Zajednica je ponosna na to što vidi nešto profesionalno što je predstavlja i poštuje“.

Lela je samouverena i usmerena ka cilju. Ali nije uvek bilo tako. Te osobine rezultat su dugogodišnjeg truda i posvećenosti.

Rođena je u Srbiji, kao dete je morala da napusti zemlju, jer je rat počeo da potresa život njene porodice. Došla je u Kanadu kada joj je bilo šest godina. U svojoj šesnaestoj godini poželela je da bude novinarka. To je bila reakcija na iskrivljenu sliku Roma u medijima: „Bilo je mučenje gledati prikazivanje romske zajednice u novinarstvu i u filmovima Kusturice ili Gatlifa. To su egzotizirajuće perspektive sa pogledom gadža (ljudi koji nisu Romi). One se temelje na stereotipima i lažima. Pa je u meni narastala potreba, da tu vrstu dehumanizacije okončam autentičnim narativima koje Romi sami stvaraju“.

Lela je diplomirala psihologiju i komunikaciju. Ali ostala je želja da se bavi novinarstvom. Najpre je volonterski radila za jedan lokalni radio. Prijavila se na više mesta u branši komunikacije ali uprkos svojim kvalifikacijama nailazila je na, kako kaže, „stakleni plafon i sistemske barijere“.

Ostvarenje sna

Kada je postala majka, Lela je dobila dodatnu motivaciju da bude uzor svojoj ćerki. Vratila se na univerzitet: „Kako da odgajam ćerku u veri da može ostvariti svoje snove, ako sama to ne radim? Kako da se ikada usudi da sanja, ako se ostvarenje takvog sna pokazuje kao privilegija, koju najveći broj nas sebi ne može da priušti?“

To je bilo teško vreme, jer je kao samohrana majka morala i da radi kako bi zaradila za život. Kada je ćerki bilo 14 meseci, Lela je dve godine dva puta nedeljno išla na fakultet. Ovaj put je diplomirala novinarstvo.

Lela je mnogo puta iskusila da je život teži onima koji nisu imućni ili nisu pripadnici visokog društva. Upravo zato se angažuje u socijalno zapostavljenim delovima grada.

„Pokušavam da pričajući priče u medijima, Rome i druge marginalizovane grupe dovedem sa ivice društva u njegov vidljivi centar“.

Rasizam u medijima

Mada je prevazišla brojne prepreke, Lelu još uvek često svode na njene kulturne korene, kada je, recimo, izlažu rasističkim komentarima: „Predložila sam jednu priču o Romima u mejnstrim mediju. Pitali su me potom da li je to možda sukob interesa. A da li je sukob interesa kada svakodnevno belci izveštavaju o belcima?“

Prema Leli, taj primer pokazuje da su neki šefovi u medijskoj branši puni predrasuda i koliko je niska svest u redakcijama o položaju marginalizovanih grupa. Zato često biva shvaćena kao protagonista, a ne kao stručnjak.

Lela kaže da je o predubeđenjima održavala predavanja i duž Severne Amerike i u Evropi, ali je ipak shvataju kao aktivistkinju: „Imam osećaj da neki akteri u medijima nemaju poverenja u mene i stalno dovode u pitanje moje mesto u ovoj branši“.

Lela je ponosna na to da je novinarka. Da bi sačuvala svoje principe čak odbija da potpisuje peticije. Uključivanje u novinarstvo perspektiva grupa koje su izvan dominantnog diskursa belih ljudi za nju nije aktivizam već sledeći logičan korak novinarstva:

„Ako želimo društvo solidarnosti, onda bi trebalo da uključimo sve ljude koji su njegov deo. Zato mediji nemaju razuman razlog da prikazuju samo bela stanovišta – naše društvo ne izgleda tako. Ako mediji i dalje ignorišu tu činjenicu, onda reprodukuju sistemski rasizam. To je razlog zašto ’superiornost belaca’ kao koncept dominira nad vizuelnim delom našeg života“.

Leli je jasno da neki ljudi osećaju nelagodu, suočeni sa takvim zahtevima i diskursima koji nastaju u okviru pokreta Black Lives Matter ili debate MeToo. Ona smatra da bismo morali da naučimo kako da izađemo na kraj s tom nelagodom.

„Kao zrela osoba trebalo bi da čovek uradi nešto sa tim osećanjima i da se informiše o tome šta mu donosi nelagodu. Onda bi brzo bilo jasno da ona vodi poreklo od onih formi prikazivanja, s kojima smo generacijama suočeni. Pitanje je kako će se ljudi prema tome ophoditi kada toga postanu svesni“.

Misija i vizija

Na pitanje koji bi savet dala svojoj ćerki, Lela rado citira preduzetnicu Karlu Haris: „Idi tamo gde te slave, a ne gde te samo trpe“. Osim toga, ćerki bi rekla da veruje u sebe i da se nikome ne izvinjava zbog toga što jeste.

Lela će i u budućnosti slediti svoju misiju pravednijeg predstavljanja marginalizovanih grupa u novinarstvu. Želi da osnuje profesionalnu redakciju koju bi sačinjavali pripadnici manjina koji nisu belci (BIPOC). Ona bi bila konkurencija redakcijama mejnstrima: „Sada konačno imam samopouzdanje da moju viziju zamislim većom nego ikada“.

Ipak, postoji jedna stvar koja je uvek izazov, kada neko sledi velike vizije: „Za ostvarenje tako nečeg potreban mi je novac. Inače nikada nećemo postići cilj da nas posmatraju na istom nivou kao DW ili Gardijan“.

Svako ko zna Lelu Savić zna i da se ona ne boji ovakvih prepreka.

Lela Savić je osnivačica medija na francuskom jeziku La Converse. Pre toga je radila za „Journal Metro“ u Montrealu, u oblastima politike i ljudskih prava. Bila je angažovana i u redakciji investigativnog magazina „Enquete“, „La Presse“ kao i za CBC. Redovno drži predavanja na univerzitetima u Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu