Libija – model nove vrste ratovanja
6. mart 2020.
Štefan Dižarik, portparol generalnog sekretara UN, vrlo kratkim rečima je prokomentarisao ostavku specijalnog izaslanika UN za Libiju Gasana Salamea. Generalni sekretar je uvek imao puno poverenje u Salamea i posle njegovog povlačenja sa funkcije on će, kaže, sa njim prodiskutovati o tome kako bi sada rad mogao neometano da se nastavi.
„Generalni sekretar“, rekao je Dižarik, „zahteva da se odmah obustave neprijateljstva, podseća na nedavno donetu rezoluciju 2510 Saveza bezbednosti, i traži njeno sprovođenje u delo“. Ni međunarodna zajednica u vidu Saveta bezbednosti, ni države aktivne u Libiji, nisu htele da mu pomognu. Ni libijski akteri nisu hteli da se angažuju.
-pročitajte još: General Haftar – strah i trepet u Libiji
Salame gotovo bez šanse
Odlazak Salamea je posledica nedostatka podrške – nijedna od strana nije bila raspoložena da mu pomogne, kaže politikološkinja i ekspertkinja za Libiju Inga Trautig.
„Još prošle godine Salame je izjavio da je posle Berlinske konferencije u januaru dobijao neku verbalnu podršku. No, potom je shvatio da je na tome i ostalo – situacija je eskalirala. Osim toga, on je bio frustriran zbog činjenice da mu je libijska strana stalno postavljala nekakve zahteve koje on nije mogao da ispuni.“
Salameov neuspeh je i posledica okolnosti da politički, ekonomski i vojni problemi Libije nisu u dovoljnoj meri odvojeni jedni od drugih. „On je, kao i Nemačka, kao i UN, nastojao da razdvoji ta tri procesa. Ali to se nije desilo“. Posebno teško je bilo nalaženje političkih kompromisa. Ni najnormalniji sastanak sa predstavnicima svih strana nije mogao da se održi.“
Kompleksna prepletenost interesa
Konflikt je teško rešiti i zato što nacionalni i međunarodni akteri slede sasvim specifične interese. U utorak se saznalo da je general Kalifa Haftar otvorio diplomatsko predstavništvo u Siriji. Na jednoj proslavi u Damasku zamenik sirijskog ministra spoljnih poslova Fajzal al Mikadad rekao je da se te dve zemlje bore protiv „terorizma“ i njegovih pomagača.
Za sirijsku vladu to znači mali ali bitan korak u pravcu međunarodnog priznanja. Haftar može da računa na podršku Sirije – a tako indirektno na podršku svojih saveznika, Irana i Hezbolaha. Haftar odavno ima odnose sa najvažnijim saveznikom Sirije – Rusijom.
Haftara i Asada povezuje još nešto: obojica su neprijatelji Turske. A Turci vojno podržavaju vladu (neizabranu) nacionalnog jedinstva Fadžisa al Saradža. Turska se nada da će imati neke prednosti od toga, posebno kada se radi o zalihama gasa u Sredozemlju, jer te zalihe nisu u turskim, već delom u libijskim teritorijalnim vodama.
Osim toga, Turska je naklonjena Muslimanskoj braći – i zbog toga joj se opire vlada u Egiptu. Posle pada predsednika Mohameda Mursija 2013, vlada Al Sisija je počela da se svim silama bori protiv Muslimanske braće. Sada ona strahuje da bi Braća mogla da dožive renesansu u Libiji.
I EU ima svoje interes u Libiji. Pre svega zato što želi da spreči da Libija postane nekontrolisana odskočna daska za izbeglice i migrante. Da bi se tu postigli ciljevi, potrebno je da zemlje EU delaju zajedničkim snagama.
Model rata budućnosti?
Ekspert za Libiju berlinske Fondacije za nauku i politiku Volfram Laher u jednom dokumentu je ukazao na temeljnu dinamiku konflikta u Libiji. On piše da se tamo ocrtava dinamika budućih sukoba. Tako se, na primer, u Libiji koriste borbeni dronovi, a tu su i plaćenici za koje se ne zna tačno da li rade za državu ili privatno.
Tendencija da se sakrije identitet aktera počiva na činjenici da se velike sile sve više služe tom taktikom. I politika ciljanog dezinformisanja je u Libiji dosegla nove standarde. „Minimalnim investiranjem i tendencijom da se ostavi što manje tragova, strane sile smanjuju rizik za svoje vojnike, a tao i sprečavaju da njihova dejstva budu osuđena“.
Takva dinamika, kako dodaje Laher, slabi i autoritet Saveta bezbednosti. „To telo se više ne stara o sprovođenju sankcija protiv Libije, ili rezolucija. Umesto toga, u Libiji je na snazi strategija rata koji se ne vodi otvoreno, i koja sve više podriva međunarodni poredak.