"Ljudske tragedije kao filmski zapleti"

Nemački mediji pomno prate akciju francuske policije koja prazni izbeglički logor u Kaleu. Mnoge izbeglice pružaju otpor u strahu da će biti prebačene na mesta iz kojih će im dalji put u Veliku Britaniju biti vrlo otežan. Neki objekti u kampu zvanom „džungla" su zapaljeni, a policija je odmah na početku akcije naišla na veoma jak otpor ljudi smeštenih u kampu. Dovezeni su autobusi kojima se izbeglice prebacuju u jednu od dve regije u Francuskoj koje su im ponuđene na izbor.

No, komentari i analize objavljeni tokom vikenda posvećeni su drugim aspektima izbegličke krize, posebno jednom nemilom događaju u nemačkom gradiću Šmelnu: u tamošnjem prihvatilištu za izbeglice jedan mladić starosti između 15 i 17 godina se ubio skočivši sa prozora na kome je pre toga sedeo neko vreme. Pod prozorom su se okupili prolaznici a prema nekim svedočenjima, bilo je onih koji su mu dovikivali da „skoči već jednom" – no sada se oko toga razvila čitava rašomonijada sa potpuno različitim svedočenjima više ljudi.

Premijer savezne pokrajine Tiringije Bodo Ramelov u razgovoru za radio DLF (Dojčlandfunk) rekao je da nije sigurno da su prolaznici „ohrabrivali" samoubicu, pa čak i da je moguće da su mu vikali da skoči u platno koje su ispod prozora razapeli vatrogasci. To, doduše, otvara pitanje: kako je mladić poginuo i pored razapetog platna, ali u izveštajima ima više verzija događaja, već prema tome ko svedoči. Ramelov je naglasio da iza ovog incidenta ne vidi posebnu netrpeljivost prema strancima koja bi bila karakteristična za Istočnu Nemačku, već da je reč o povećanoj brutalnosti društva – da se ljudi svuda u državi, bez obzira da li je reč o istoku ili zapadu zemlje, okupljaju oko mesta nesreće i često ga i snimaju mobilnim telefonima, pa time čak i ometaju ekipe koje pružaju pomoć.

Na društvenim mrežama su se pojavili mnogobrojni izrazi saučešća i žaljenja zbog smrti mladića (koji potiče iz Somalije), ali ima i mnogo onih koji su izrazili radost zbog toga i veliku mržnju prema izbeglicama. Evo izvoda iz karakterističnih komentara događaja sa izbeglicama koji su objavljeni u nemačkoj štampi.

List Nojes dojčland (Berlin) piše: „Previše je Nemaca koji se osećaju kao žrtve, ali nikada kao počinioci. Pri tome je jedina prava žrtva ove drame – mrtva i sa njim je još jednom umrla i empatija. Na internetu postoje bezbrojni komentari mržnje, u kojima se poginuli mladić proglašava za kriminalca, gde se ljudi raduju zbog toga što sada postoji „jedan manje" i nadaju se da će za njegovim primerom da se povedu i druge izbeglice. To je čist rasizam."

Emder cajtung (Emden): „Ovakvi događaji nas ostavljaju besne i bez reči. To više nisu singularni incidenti, i zato smo skloni da u njima vidimo sve veće napredovanje duhovne pustoši u našem društvu. Pri tome u ovom slučaju nije ni važno da li je žrtva izbeglica ili neko drugi. Prave ljudske drame se pretvaraju u jevtine filmske zaplete, bez obzira na to ko je „u glavnoj ulozi". Za mnoge ljude, odavno više ne postoji granica između realnosti i fikcije. Za njih je sve igra. I ako neko pred njihovim očima hoće da se ubije, za takve ljude to više nije stvarno. Jedan čovek je sebe precrtao. „Pa šta?"- kao da kažu dok kače svoje odvratne sike na internet. Grozno!"

List Tagesšpigel (Berlin) pozabavio se šansama izbeglica da nađu posao u Nemačkoj i saznao da izbeglice sa manjim kvalifikacijama lakše nalaze posao od onih visoko kvalifikovanih: „16 odsto pridošlih sa niskim kvalifikacijama je u prvoj godini boravka u Nemačkoj našlo posao; to uspeva samo 10 odsto izbeglica sa završenom srednjom školom, ali samo 9 odsto izbeglica sa visokom stručnom spremom". U pitanju su podaci za 2015. godinu - list prenosi i da su „izbeglice najslabije plaćene od svih grupa na tržištu rada".

Berlinski Berliner morgenpost prenosi da u nemačkoj prestonici „još uvek više od 20.000 izbeglica živi u provizornim prihvatilištima.

Bečki dnevnik Standard je objavio komentar o vraćanju izbeglica iz Austrije u Hrvatsku, u kome piše i ovo: „Sada bi bilo od pomoći da se tim ljudima pomogne da dobiju realne perspektive, da ne gaje lažne nade i da sarađuju sa pomagačima u Zagrebu. Ali, jedno je sigurno: i Hrvati će uspeti. Nema smisla da se, s jedne strane, traži evropska solidarnost kada je reč o raspodeli izbeglica, a da se, kada dođe do vraćanja izbeglica u okviru te akcije, ona kritikuje. Hrvatska ima kapacitete, a Evropska unija joj već godinama pomaže u uspostavljanju struktura za azilante. Zbog sadašnjeg izazova, sistem će sigurno postati bolji."