Lokalni izbori kao referendum o budućnosti
14. oktobar 2017.
Nepunih deset meseci nakon parlamentarnih izbora, građani Makedonije u nedelju opet izlaze na glasačka mesta – ovog puta biraju gradonačelnike i odbornike u 80 opština i glavnom gradu Skoplju. Gradonačelnici se biraju direktno, pa će taj deo trke u većini opština verovatno biti odlučen tek u drugom krugu, 29. oktobra.
Vodeće političke stranke i ovog puta su građanima nametnule narativ „istorijskih“ i „ključnih“ izbora, pa se umesto lokalnih problema diskutovalo o „nacionalnim“ pitanjima i budućnosti države: sporu oko imena sa Grčkom, integracijama u EU i NATO, pravima albanske zajednice...
Vladajući Socijaldemokratski savez (SDSM) kampanju vodi na talasu promena započetim na parlamentarnim izborima sa parolom „Život za sve“. Premijer Zoran Zaev i vodeći funkcioneri njegove stranke u kampanji pozivaju na „konačan poraz gruevizma“ – aludirajući na lidera konzervativne VMRO-DPMNE Nikolu Gruevskog koji je deset godina bio na čelu vlade.
Gruevski i njegova stranka pobeđuju na svim izborima u Makedoniji još od 2006 godine, a kadrovi VMRO su u protekle četiri godine rukovodili u 56 od ukupno 81 opštine u zemlji. SDSM je vodio svega četiri opštine.
VMRO-DPMNE parira kampanjom kojom poziva građane da stave „kraj pomračenja koje je prouzrokovao SDSM“ i najavljuje „novu eru“.
Ključ za novu vladu
Dramatične poruke i jednih i drugih, ipak, nisu slučajne. Socijaldemokratama je ovo prva provera rejtinga pošto su u maju ove godine, posle šest dugih meseca natezanja i previranja nakon završetka parlamentarnih izbora, konačno uspeli da formiraju vladu zajedno sa još dve stranke makedonskih Albanaca.
„Za SDSM se medeni mesec bezuslovne tolerancije biračkog tela završava se promenama na lokalnom nivou, i oni će posle toga morati da se suoče sa smanjenom tolerancijom i povećanim očekivanjima elektorata“, kaže za DW Petar Arsovski, politički analitičar iz Skoplja.
Ishod lokalnih izbora mogao bi da odredi pravac po kojem će se kretati vlada premijera Zaeva. Ukoliko njegova stranka pobedi, to će Zaevu otvoriti put da se u narednih meseci fokusira na duboke bezbednosne i pravosudne reforme koje traži Evropska unija i posveti veću energiju na rešavanje spora oko imena sa Grčkom koji ostaje glavni kočničar ulaska Makedonije u EU i NATO.
Prema nekim nezvaničnim informacijama, u takvom scenariju postoji realna mogućnost da se za maj ili septembar sledeće godine raspišu i novi vanredni parlamentarni izbori, na kojim bi Zaev pokušao da dodatno smanji uticaj VMRO u parlamentu i da sebi obezbedi komotniju većinu.
Eventualni poraz socijaldemokrata značio bi jak udarac za agendu nove vlade i uvod u novu političku nestabilnost zemlje. Istovremeno, to je i poslednja šansa za Gruevskog da zadrži kormilo stranke i da i dalje blokira sve glasnije pozive za unutarpartijske reforme.
„VMRO-DPMNE se posle izbora mora suočiti neophodnošću internih promena i rebrendiranja, kao i sa dodatnim odlivom glasača koji su do sada bili vezani za njih samo iz klijentelističkih motiva“, kaže Arsovski.
Odlučuju glasovi Albanaca
Predizborne ankete ukazuju na neizvesnu trku u kojoj će presudni biti glasovi makedonskih Albanaca. To posebno važi za izbore u Skoplju i njegovim najvećim opštinama. Poslednja anketa agencije Brima pokazala je da preko 50 odsto Albanaca u glavnom gradu podržavaju kandidata SDSM za gradonačelnika.
To i nije veliko iznenađenje ako se zna da je VMRO u poslednjih godinu dana vodila oštru antialbansku i nacionalističku kampanju i žestoko kritikovala najavu novog zakona kojim će albanski jezik postati službeni jezik na teritoriji cele države.
Ali je zato šok bio još veći kada su se usred kampanje pojavili posteri i plakati kandidata VMRO i samog Gruevskog na albanskom jeziku. Za jedne je to bio pokušaj očajnika da spase što se spasti može, za druge odličan taktički potez.
Loši rezultati „stare“ garde
Prvi rezultati izbora će biti poznati već u nedelju uveče. Sa druge strane, rezultati dosadašnjeg vladanja u opštinama nije zadovoljavajući. Prema anketi Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), 51 odsto građana je „delimično“ ili „veoma nezadovoljno“ radom njihovih gradonačelnika, a 46 odsto je nezadovoljno radom lokalne administracije.
Dok se vodeći političari nadmudruju visokom politikom, brojne makedonske opštine imaju problema sa vodosnabdevanjem, strujom, oronulom infrastrukturom i, posebno u Skoplju i Tetovu, sa enormnim zagađenjem. Kandidati za gradonačelnike i lokalne odbornike u skoro svim gradovima u zemlji zato su u toku kampanje obećavali „nove zelene površine“ i smanjenje zagađenja.
Sudeći prema onome kako su do sada vodili opštine, pitanje je da li će neko poverovati novim, slatkim obećanjima. Naime, prema velikom istraživanju tima novinara makedonskog ogranka BIRN-a, u prošlom mandatu gradonačelnici nisu sproveli ni polovinu svojih obećanja kada su u pitanju kapitalni projekti. Od planiranih 762,6 miliona evra za kapitalne investicije, ostvareno je samo 356,4 miliona evra – manje od polovine.
Karakteristika ovih izbora u Makedoniji je i velika rodna nejednakost. Samo 15 žena je među kandidatima za gradonačelnika opština, što je tek 5,7 odsto od ukupnog broja od 260 kandidata.