„Londongrad“: Zašto Britanija ne kazni Putinove drugove?

Britanska šefica diplomatije Liz Tras drži stilske vežbe iz oštrih reči. Kaže, ako predsednik Putin izda naređenje za napad na Ukrajinu, ruski oligarsi „više nigde neće moći da se sakriju“. Kremlj će, dodaje, platiti visoku cenu, premijer Boris Džonson pokušati da isposluje nova ovlašćenja kako bi sankcionisao oligarhe.

Kritičari u Velikoj Britaniji godinama bezuspešno ukazuju da je njihova prestonica postala ogromna mašina za pranje para ruskih oligarha. U „Londongradu“ su milijarde funti tih tajkuna odavno stopljene s finansijskim svetom.

-pročitajte još: Sukob Zapad-Rusija sve veći je problem za Balkan

Rusi finansiraju političare

„Moskovsko zlato“, tako je Odbor za spoljnu politiku Donjeg doma parlamenta još 2018. nazvao jedan izveštaj o tome. Tada se govorilo da Velika Britanija ne može ozbiljno da uvede sankcije Rusiji sve dok se u Londonu kriju „profiti iz koruptivnih poslova bliskih Kremlju“.

Predsednik tog odbora, konzervativac Tom Tadžendhet, ovih dana je čest sagovornik medija. „Opet moramo da postavimo pitanje prljavog novca u Velikoj Britaniji“, rekao je za Gardijan. Opet će, kaže, staviti temu na raspravu u parlamentu i pitati partijske drugare iz Vlade zašto ništa ne preduzimaju. „Velika Britanija nosi odgovornost da nešto preduzme zbog globalne uloge Londona u pranju novca“, rekao je Tadžendhet za BBC.

Mnoge njegove stranačke kolege nisu oduševljene tim rečima. Samo od dolaska Borisa Džonsona na vlast, konzervativci su zvanično dobili dva miliona funti od ruskih donatora.

Godinama u fioci čame zakonske izmene koje bi uvele više transparantnosti pri kupovini nekretnina što bi oligarsima otežalo pranje novca. Transparensi internešnal procenjuje da su nekretnine teške dve milijarde dolara kupljene sumnjivim ruskim novcem.

Dokumentarni film „Iz Rusije s lovom“ – što je poigravanje naslovom filma iz serijala o Bondu – pokazuje kako beskrupulozni agenti za nekretnine u Londonu sprovode transakcije prljavim novcem. Stručnjak za Rusiju Ben Džuda radio je na tom dokumentarcu i kaže da je hteo da prikaže „kako je lako prati pare u Londonu i kako se britanska elita time menja nagore“.

Deo bogataške elite

Milijarder Roman Abramovič ušao je u krem britanskog establišmenta kupovinom fudbalskog kluba Čelsi. Njegov kolega Aleksandar Lebedev je iz sličnih pobuda kupio londonske novine Evening Standard.

Oligarsi upošljavaju armiju advokata, savetnika i posluge, šalju decu u britanske škole i razvode se pred britanskim sudovima. Oni su postali neizostavan deo bogataške scene, pojavljuju se na konjskim trkama na legendarnom hipodromu Askot ili na gala-večerama i dobrotvornim balovima.

Abramovič je bio među retkima koji su nekako kažnjeni nakon što je 2018. u Engleskoj pokušano ubistvo bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke. Nakon toga je blokirana Abramovičeva dozvola boravka u Britaniji, no on je očas posla dobio izraelsko državljanstvo s kojim slobodno putuje Zapadom. Iz osvete je taj oligarh zaustavio gradnju novog stadiona Čelsija.

Poslanik Tadžendhet govori o drukčijoj vrsti ruske invazije, o „preuzimanju evropskih elita“. Pominje bivšeg kandidata za francuskog predsednika Fransoa Fijona koji radi za rusku naftnu kompaniju Zarubežnjeft, ili bivšu austrijsku šeficu diplomatije Karin Knajsl koja je u nadzornom odboru Rosnjefta, kao i nekadašnjeg kancelara Nemačke Gerharda Šredera. Bivši austrijski kancelar Kristijan Kern dobija novac od ruske železnice. Tadžendhet u tome vidi „sistemsku pretnju po Evropu“, njene vrednosti i demokratiju.

Ljuti i u Vašingtonu

Vašingtonski trust mozgova „Centar za američki napredak“, inače blizak predsedniku Džozefu Bajdenu, zahteva formiranje radne grupe protiv „kleptokratije“ kako bi se britanska Vlada „podstakla na snažnije mere“.

Doduše, priznaje se da Britancima više nije lako da se otarase ruskih oligarha zbog tesnih veza s britanskim konzervativcima, štampom, branšom nekretnina i finansijskom industrijom. Iz te analize izbija frustracija Bele kuće, jer London ne preduzima više protiv pranja ruskih para.

Britanska ministarka spoljnih poslova je prošle sedmice najavila nove zakone protiv ruskih tokova novca. Oni bi trebalo da olakšaju zamrzavanje imovine Putinovih prijatelja. Portparol Kremlja Dimitrij Peskov upozorio je da bi takve mere pre svega štetile britanskim firmama i atraktivnosti Ujedinjenog Kraljevstva u privlačenju stranih investicija.

Raniji veliki investitor Bil Brauder je, nakon iskustava koja je imao u Moskvi, postao borac protiv Putinovog režima. Na njegovu inicijativu mnoge zapadne zemlje donele su takozvani „Magnjitskijev zakon“ koji predviđa zaplenu novca zarađenog povredama ljudskih prava i državnom korupcijom.

„Ahilova peta Putinovog režima bila bi pogođena ako bi se njegovi oligarsi gonili u Velikoj Britaniji, a njihova imovina bila zamrznuta“, kaže Brauder. On procenjuje da je ruska državna imovina vrednosti 800 milijardi dolara smeštena van zemlje, i da takođe može biti predmet sankcija.

Liberalna britanska poslanica Lajla Moran podseća na alarmantni izveštaj Odbora za tajne službe parlamenta koji je 2020. preneo da su „mnogi Rusi tesno povezani s Putinom dobro integrisani u britansku privredu i društveni život“. Dok londonske vlasti ništa ne preduzmu na tom frontu, „naš odgovor na rusku agresiju protiv Ukrajine biće jalov“, rekla je ta političaka.

To je još jedna muka za premijera Borisa Džonsona kojem se spočitava što nije delao na vreme. Ako bi Rusija stvarno napala Ukrajinu, kažu kritičari, Džonsonova vlada ne bi mogla primereno da reaguje sankcijama.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.