Lovci na lažne vesti

Bio je to najveći pokret američkih trupa u poslednjih nekoliko decenija. Pre četiri godine poslednji američki tenkovi napustili su Evropu, da bi 12. januara 2017. Treća američka tenkovska brigada bila poslata u Poljsku. U konvoju koji je išao od luke u Bremenhafenu do istočnih granica Poljske, bilo je više od 3.000 vojnika, 87 tenkova i stotine drugih vozila. Gledajući kolonu u pratnji snimatelja i fotografa, javnost je mogla da vidi i – političku poruku Moskvi.

Na jednoj opskurnoj internet-stranici separatista iz istočne Ukrajine, u tom trenutku se dogodila „divna multiplikacija tenkova“. Novinska agencija Donbasa javila je da su SAD na granici sa Rusijom stacionirale 3.600 tenkova. U vesti je takođe pisalo i da se radi o masivnom vojnom maršu okrenutom protiv Rusije.

Ben Nimo iz trusta mozgova „Atlantski savet“, jedan je od 400 eksperata koji pružaju podršku grupi Evropske unije koja radi na identifikaciji lažnih vesti (Fake News), a koju čini samo 11 ljudi. On ukazuje na put kojim je prošao „izveštaj o tenkovima“, na to kako se on kretao od jedne do druge internet-stranice i kako je politički instrumentalizovan. " Novinska agencija Donbasa došla je do broja od 3.600 tenkova na osnovu verodostojnog izvora. Naime, kada saberete sva vozila, pa i ona koja stoje u rezervi u Holandiji, onda se dođe do broja 3.600. A tu se računaju i džipovi, prikolice i hameri – sva moguća vozila.“ Tako da su sva ta vozila, objašnjava Nimo, u stvari pretvorena u tenkove.

U tome se može prepoznati da je ta lažna vest plasirana namerno. „To je tipično za Fake News. Postoji istinita osnova oko koje se skuplja gomila đubreta“, kaže Nimo.

Put kroz mrežu

Priča o tenkovima naknadno se pojavila na jednoj kanadskoj internet-stranici, koja rado piše o teorijama zavere. Tu su i naslovi tipa: „Političko ludilo“. Priča se dalje naduvava i preuzimaju je stranice naklonjene Rusiji. Ona dalje cirkuliše na mreži i na kraju je objavljuje i agencija „Ria Novosti“.

To je bio odlučujući korak, objašnjava Ben Nimo, jer je ta novinska agencija lažnom izveštaju dala sopstveni kredibilitet. A onda je vest otišla i u Letoniju, pa u Norvešku, na stranicu tamošnjih komunista – koji su je doduše uklonili kada je postalo jasno da je neutemeljena. „Upravo tu leži opasnost: lažne vesti dobijaju verodostojnost preko onih koji vest šire, a ne na osnovu izvora. I ’Ria Novosti’ je lažnoj vesti dala mogućnost da deluje istinito.“

Kako se izboriti protiv lažnih vesti? Ben Nimo smatra da bi svako ko se iole razume u internet, mogao da se da u poteru za lažnim vestima. „Ne morate da budete biti tehnološki stručnjak, već samo da imate malo vremena i da znate kako funkcionišu društvene mreže – a to može svako.“

Istina je da su potrebni eksperti kako bi se razjasnili eklatantni slučajevi, ali morali biste da građane koji su zainteresovani da rade na tome, obučite za otkrivanje lažnih vesti, kaže Nimo. Jer, što se više ljudi bude time bavilo, to će biti manji protok lažnih vesti koje imaju politički efekat. I još jedan savet stručnjaka: „Ključ su emocije. Kada neka vest udara na vaše emocije – izaziva bes ili odbacivanje, umesto da djeluje na razum – molim vas, proverite je!“

Evropski neprijatelji

„Opasnost u čitavoj ovoj stvari“, naglašava Mark Pijerini iz trusta mozgova „Karnegi Evropa“, „jeste to što da vlade pojedinih zemalja žele da miniraju Evropsku uniju. Rusija je tu najvažniji primer, ali i Turska.“ A ako se još doda i američka vlada sa svojim sumnjivim objavama – onda to pokazuje da se situacija neće poboljšati.

Rusija angažuje veliki broj ljudi i novca da bi lažne vesti cirkulisale, a u tome Evropska unija i njene zemlje-članice ne mogu da učestvuju. „Svi bi, dakle, morali da pomognu – i mediji i civilno društvo. Posebno bi trebalo biti pažljiv pred izbore.“ Ova moderna forma propagande je, ukazuje Pijerini, postala je politički instrument pojedinih vlada.

Navalu lažnih vesti iz ruskih izvora, Mark Pijerini smatra i više nego opasnom. „Ono čega se bojim jesu objave koje dolaze od Nacionalnog fronta iz Francuske, Orbana iz Mađarske i drugih koji su bliski Rusiji ili se od Rusije finansiraju. A oni ljudima, na primer, objašnjavaju da će im van Evropske unije i bez evra – biti bolje.“