Luiz Glik iz SAD dobitnica Nobelove nagrade za književnost
8. oktobar 2020.
Luiz Elizabet Glik (takođe Gluk) je rođena 22. aprila 1943. u Njujorku. Potomak je mađarskih Jevreja koji su emigrirali u Americi. Pohađala je koledže Sara Lorens i Kolumbija.
Švedska akademija joj dodeljuje nagradu „za njen nepogrešiv pesnički glas koji svojom strogom lepotom individualno postojanje čini univerzalnim“.
Njena poezija pripada objektivističkoj poeziji, nastaloj tokom tridesetih godina 20. veka, čiji su glavni predstavnici bili Luis Zukovski, Čarls Reznikof, Džordž Open i Karl Rakosi. Prateći tu poetiku ona tretira pesme kao predmete, naglašavajući ozbiljnost, inteligenciju i pesničku sposobnost da se pronicljivo posmatra svet tako što upotrebljava obične, svakodnevnih reči.
U eseju Dokazi i teorije navodi da zastupa poeziju koja se približava tišini i graniči sa iščeznućem. 1993. je dobila Pulicerovu nagradu za knjigu poezije Divlji iris. Bila je pesnik laureat Biblioteke američkog kongresa 2003-2004. godine. Trenutno je književnica-rezident Univerziteta Jejl i predavačica na Programu za kreativno pisanje Bostonskog univerziteta. Živi u Kembridžu, u državi Masačusets.
Prethodno je saopšteno da će zbog pandemije korone, priznanje i medalja dobitnicima biti uručeni u matičnoj zemlji – u švedskoj ambasadi ili na univerzitetu na kojem rade. Nobelova nagrada za književnost je dotirana sa deset miliona kruna odnosno oko 950.000 evra.
Godine krize
Švedska akademija iza sebe ima godine koje su obeležili skandali. Kriza je započela skandalom oko sada već bivše članice Akademije Katarine Frostenson i njenog supruga kojeg su 18 žena optužile za seksualno uznemiravanje i napade. Krajem 2018. godine on je zbog silovanja osuđen na dve i po godine zatvora.
Pored toga, Akademija je optužila Frostenson da je unapred odala ime dobitnika Nobelove nagrade i time prekršila obavezu tajnosti. Pošto su neki članovi komisije za dodelu nagrade na to reagovali prestankom saradnje sa Akademijom, 2018. Nobelova nagrada za književnost nije dodeljena.
Sporni Handke
Zato su prošle 2019. godine uvedene novine: reformisan je postupak selekcije kandidata, petočlanoj komisiji Akademije pridružilo se petoro spoljnih stručnjaka za književnost i književnu kritiku - i - dodeljene su dve Nobelove nagrade.
Međutim, na kraju godine, dvoje spoljnih stručnjaka je prekinulo saradnju sa Akademijom: Nagrada za poljsku autorku Olgu Tokarčuk, koja je tek 15. žena koja je dobila tu nagradu, primljena je pozitivno. Ali, to se ne bi moglo reći i za dodelu Nobelove nagrade austrijskom piscu Peteru Handkeu.
Čim se saznalo da je Handkeu dodeljeno ovo najviše književno priznanje, mnogi mediji i javne ličnosti su osuli paljbu po Akademiji, koja je trajala mesecima. Ne poričući Handkeove literane kvalitete, njihova glavna optužba je glasila da Handke nije dostojan Nobelove nagrade zbog svog stava prema Srbiji u kontekstu ratova u bivšoj Jugoslaviji.
Kladionice – promašile
Neposredno pre saopštenja Švedske akademije, fovoritkinja kladionice Ladbrokes u Londonu je bila kanadska pesnikinja Ane Karson, a potom su sledile Ruskinja Ljudmila Ulickaja, Kanađanka Margaret Etvud i Marise Konde iz Gvadalupe, koja je 2018. dobila alternativnu Nobelovu nagradu za književnost. U užem izboru su bili i kandidati Haruki Murakami iz Japana i Ngugi va Tiongo iz Kenije.