1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Lustracija u Albaniji?

Lindita Arapi22. decembar 2008.

Kao i u drugim bivšim komunističkim zemljama i u Albaniji je bilo više pokušaja da se raščisti sa prošlošću. Međutim, predloženi zakoni kritikovani su kao nedovoljni, jer nisu obezbeđivali uvid u dosijee aparata vlasti

https://p.dw.com/p/GL4w
Premijer Albanije Sali Beriša dostavlja Parlamentu zakon koji ne odgovara opozicijiFoto: AP

Nedavno je vladajuća Demokratska partija premijera Saljija Beriše, uprkos protivljenju opozicione Socijalističke partije, ponovo pokrenula problem. Parlamentu je tako dostavljen zakon pod nazivom „O lustraciji visokih državnih službenika i izabranih narodnih predstavnika“.

"Pod lupom" istaknute ličnosti

Cilj zakona, koji je pravljen prema uzoru na češki zakon o lustraciji iz 1995. godine, jeste da utvrdi da li su istaknute ličnosti današnjeg političkog života, pravosuđa i univerziteta, pre 1990.te sarađivale sa tajnom policijom. Oni za koje se utvrdi da jesu ne bi više mogli da budu državni službenici. Osim toga, svaki građanin stekao bi pravo na uvid u dosije koji je o njemu vodila služba državne bezbednosti.

Lustracija okončana svuda, osim u Albaniji?

Poslanik Demokratske partije Aleksandar Biberaj kritikuje što do sada nije više učinjeno na lustraciji:„Mnogo kasnimo. Više puta sam rekao da nije bilo političke volje da se to učini, a problem su i veze sa prošlošću. Proces lustracije okončan je u gotovo svim postkomunističkim zemljama. To je moralno, ali i političko pitanje“, smatra Biberaj. Opozicioni socijalisti odlučno odbacuju predlog zakona i tvrde da je u suprotnosti sa ustavom i da se njime krše ljudska prava.

Sitz der Demokratischen Partei in Tirana Albanien
Sedište demokratske stranke u Tirani: "Mnogo kasnimo" - ali "problem lustracije je i moralno i političko pitanje"Foto: DW / Cama

"Lov na veštice"

U suštini rasprave je mogućnost da desetinama advokata, tužilaca i sudija bude onemogućen rad ukoliko se utvrdi njihova saradnja sa bivšim režimom i, pre svega, učešće u tadašnjim montiranim suđenjima. U medijima se pominje 25 tužilaca i nekoliko članova ustavnog suda. Poslanik socijalista Marko Belo smatra da je zakon neprihvatljiv:„Zakonom koji je usvojen prostom većinom nemoguće je smeniti državne tužioce i članove ustavnog suda. Oni su izabrani u parlamentu i postavljeni dekretom predsednika države. Jasno je da je ovde u pitanju lov na veštice i da sve nema veze sa moralom“.

Pravnici izdali svoje saopštenje

U akciju su krenula i udruženja advokata, sudija i državnih tužilaca koja su izdala saopštenje u kome tvrde da bi usvajanje zakona bilo smrtni udarac albanskom pravosuđu. O ovom saopštenju politolog Egin Ceka kaže: „Ono podseća na odbranu interesa sudija i tužilaca. U pitanju je lobiranje. Poznato je da su mnogi koji su bili u tadašnjem pravosuđu aktivni i u današnjem. Ukoliko su bili umešani u zločine, ne mogu više biti državni službenici“, kaže Egin Ceka.