Makedonija – daleko od kompromisa

Da li će se lideri makedonskih stranaka sastati u petak (22.4.) u Beču i pod kojim uslovima? Vladajuća VMRO-DPMNE potvrdila je svoje prisustvo bez dodatnih objašnjenja, a opozicija će se o tome izjasniti nakon unutarstranačkih konsultacija, ali i nakon razgovora sa predstavnicima civilnog društva. Političari upozoravaju da ne bi trebalo prihvatiti pregovore sa vladajućom strankom koji bi, kao i mnogo puta ranije, ostali samo mrtvo slovo na papiru.

„Dosadašnja iskustva pokazala su da ne treba ići u pregovore bez garancija da će ono što je tamo dogovoreno zaista biti i ispunjeno“, izjavio je bivši predsednik parlamenta Stojan Andov. „Lider socijaldemokrata (SDSM) ne b i trebalo da ide na pregovore bez da je prethodno ispunjen minimum uslova. Prvo bi trebalo da predsednik Đorđe Ivanov povuče odluku o amnestiji, drugo – da se odlože izbori kako bi se stvorili uslovi za njihovo održavanje, treće – da sve četiri stranke (i vladajuće i opozicione prim. red.) zatraže ostavku Ivanova i četvrto – da stranke pruže svoju punu i bezuslovnu podršku Specijalnom tužilaštvu. To su četiri minimalna uslova bez kojih nema smisla ići u Beč. Kako razgovarati i praviti kompromis sa nekim ko kontroliše celu zemlju“, zaključuje je Andov.

Nove uslove dostavile su i organizacije civilnog društva ujedinjene u pokret #Протестирам. Pored tri dosadašnja – povlačenje odluke o amnestiji, ostavka Ivanova i odlaganje izbora – postavili su još četiri nova zahteva: pre početka bilo kakvih pregovora, Ustavni sud trebalo bi da se izjasni o ustavnosti Zakona o specijalnom tužilaštvu, da se formira sudsko odeljenje koje će da procesuira predmete Specijalnog tužilaštva, da se uspostavi prelazna vlada koja će sprovesti hitne reforme i zaostale obaveze iz pržinskog dogovora, i konačno – da i organizacije civilnog društva budu uključene u zvanične pregovore o prevazilaženju krize.

Sa sličnim zahtevima oglasio se i Front za demokratsku Makedoniju (FRODEM). Taj pokret se pita zašto posrednici Evropske unije i SAD, i posle više od godinu dana, ne shvataju da političke stranke i lideri koji su doveli do najveće ustavne, političke i ekonomske krize u istoriji Republike Makedonije, ne mogu ponovo da se pojavljuju u ulozi njenih spasilaca. FRODEM od Evropske unije i Sjedinjenih Država traži da u pregovore u Beču budu uključeni i predstavnici organizacija civilnog društva, udruženja i pokreti. Njihovi zahtevi su gotovo identični sa zahtevima organizacija civilnog društva, sa jednom razlikom: Front se zalaže za formiranje tehničke vlade koja bi „najdalje do kraja se septembra raspisala fer, demokratske i regularne parlamentarne i predsedničke izbore“.

Nervoza u VMRO-DPMNE

Iz vladajuće VMRO-DPMNE za sada nema nikakvih reakcija na te zahteve. Odluku o povratku za pregovarački sto stranka je donela na konsultacijama u ponedeljak uveče (18.4), nakon brojnih upozorenja iz inostranstva da će se u suprotnom zemlja suočiti sa međunarodnom izolacijom i ekonomskom destabilizacijom.

Nezvanično, VMRO pokušava da nađe način da skine sa sebe etiketu inicijatora donošenja amnestije, ali i da, neposredno pred razgovore u Beču, obori argumente opozicije protiv održavanja izbora 5. juna. Pored toga, traži se način i da se pronađu pravna „zaobilazna rešenja“ koja bi relativizovala odluku o amnestiji, bez da je predsednik povuče. Prema mišljenju pravnih stručnjaka, problem ne može da se reši odustajanjem od pomilovanja u pojedinačnim slučajevima, kao što je to poneko predlagao, zato što je odluka o amnestiji takva da mora da bude ili u potpunosti sprovedena ili u potpunosti povučena. Inače, posebno je indikativno to što zahtevi za izuzeće od amnestije nisu dostavljeni za najbliže saradnike bivšeg premijera Nikole Gruevskog, ministre u kabinetu – Gordanu Jankulovsku, Mileta Janakijeskog i još neke koji prednjače po broju krivičnih postupaka, a koji su im amnestijom oprošteni.

Prema izvorima iz VMRO, u toj partiji vlada velika nervoza i neslaganje. Deo rukovodstva zalaže se da se „ne prave kompromisi“ i da se „ne dozvoli da se zbog nekoliko 'gangstera iz opozicije' izgubi vlast“. Drugi se zalažu da se sada „bude mudar i umeren, kako bi se izbegle sankcije“, a da se zatim „ponovo uzmu stvari u svoje ruke“.

Iz kancelarije predsednika Ivanova za sada ne najavljuju nikakve buduće korake, ali on se, prema izvorima iz stranke, nalazi u veoma delikatnoj situaciji – najavio je da neće povući odluku o amnestiji, a sada je pozvan da uradi suprotno. Od njegovih daljih poteza u potpunosti zavisi razvoj situacije, a iz stranke poručuju da svaki potez mora biti povučen na osnovu dogovora i odobrenja VMRO-DPMNE.

Povratak na početni položaj

Ako se pogleda hronologija makedonskih napora za integraciju u Evropsku uniju, što je sada u zastoju zbog političke i pravne krize, izjava bivšeg potpredsednika Vlade za evropske poslove Vaska Naumovsko, sada ambasadora u SAD, najilustrativnije pokazuje kako je Makedonija nazadovala otkako njom rukovodi vlada Nikole Gruevskog.

„Ako put ka Evropskoj uniji sagledamo kao putovanje od Skoplja do Brisela, može se reći da je Makedonija 2009. godine stigla do Budimpešte, a 2010. do Beča. Niti je ostala u Budimpešti, niti se vratila u Beograd. Nastavila je da ide ka Briselu“ – tako je 2010, tada potpredsednik vlade Naumovski, simbolično opisao napredak Makedonije.

Danas, šest godina kasnije, Makedonija je još uvek veoma daleko od Beča. U tom gradu očekuje se dolazak lidera četiri najveće makedonske stranke, ali ne i neki novi napredak na putu ka Briselu. Traže se rešenja za vraćanje Makedonije na početni položaj.