Makronovo "ne" Zaevu ima teške posledice
21. oktobar 2019.
„Socijaldemokratski šef Vlade Zoran Zaev je u subotu, samo dan nakon što je konačno potvrđeno da EU za sada neće otvoriti pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, najavio nove izbore. Kao termin je određen 12. april 2020. godine“, piše Noje cirher cajtung.
List ocenjuje: „Zaev je zapadne integracije svoje zemlje označio kao ključni program svog premijerskog mandata i nalazi se pod velikim pritiskom nacionalističke opozicije. Unutrašnjepolitička kriza u Severnoj Makedoniji potvrđuje sva mnogobrojna upozorenja da će dodatno zavaravanje zemlje od strane Brisela poslati razoran signal i da bi dugoročno čak moglo da ugrozi stabilnost celog regiona", piše Noje sirher cajtung i podseća da je početak pristupnih pregovora odgođen već treći put.
„Brojni evropski lideri su kritikovali odluku. Odlazeći predsednik Eropske komisije Žan-Klod Junker je čak govorio o ozbiljnoj istorijskoj grešci. Francuska je svoju odluku o odbijanju (početka pregovora – op.red.) obrazložila time da u dvojim državama nisu dovoljno sprovedene reforme. Pariz međutim u osnovi dovodi u pitanje proces proširenja. Uz to se strahuje da bi ova tema mogla da ojača desničarske populiste Marin Lepen. Među podnosiocima zahteva za azil u Francuskoj Albanci predstavljaju drugu grupu po brojnosti. Naredni razgovori o pristupnim pregovorima su zbog toga pomereni na vreme nakon francuskih lokalnih izbora. Unutarpolitički razlozi igraju ulogu i u Holandiji i Danskoj koje su se priključile otporu Francuske protiv pregovora sa Albanijom. U slučaju Severne Makedonije Pariz je, međutim bio usamljen".
„Evropska politika prema Balkanu se u osnovi bazira na tome da reforme pravne države budu nagrađene napretkom u integraciji. Odbijanje Skoplja pokazuje, međutim, da to sve manje važi. To ima konsekvence koje prevazilaze Severnu Makedoniju i slabe evropski uticaj u čitavom regionu", ocenjuje Noje cirher cajtung.
„Potres u Skoplju" je naslov teksta objavljenog u Frankfurter algemajne cajtungu. „Uprkos velikom unutrašnjepolitičkom otporu i burnim okolnostima Zaev je uspeo da organizuje dvotrećinsku većinu u Parlamentu u Skoplju da bi početkom godine uspešno sproveo promenu imena zemlje iz „Makedonija" u „Severna Makedonija". Promena imena je bila uslov Grčke za otvaranje pristupnih pregovora sa EU. Ipak nakon što je Grčka ukinula veto usledio je veto Francuske koji naravno nije pao s neba. Dugo vremena Macron smatra da je reforma EU i pristupnog procesa neophodna pre razmišljanja o daljem proširenju".
List ocenjuje da se opozicija u Skoplju, nakon odluke Brisela, oseća ojačanom, pre svega bivša vladajuća stranka VMRO i njen šef Hristijan Mickoski. „VMRO sledi kurs između populizma i nacionalizma. Ona se zalagala protiv promene imena zemlje i upozoravala da će zemlja time izgubiti dio svog identiteta, ali da neće napredovati na putu ka EU. Mickoski smatra da je sada njegov stav potvrđen. On zahteva hitno formiranje prelazne vlade i nove izbore", piše Frankfurter algemajne cajtung.