Mala pobeda Srbije nad Nato
24. oktobar 2011.„Mala pobeda Srbije nad Nato-savezom“, naslov je teksta objavljenog u Frankfurter algemajne cajtungu. Stručnjak za jugoistočnu Evropu Mihel Martens piše da Kfor nije uspeo da uspostavi kontrolu nad srpsko-kosovskim graničnim područjem, niti da ukloni blokade puteva koje su postavili kosovski Srbi. „Posle najava da će ukloniti blokade, Kfor nije baš ostavio utisak probojne snage. Srpskim vođama grupa u kojima ima nekoliko stotina ljudi uspelo je da zaustave Nato. Razlog tome je, doduše, mala politička podrška za međunarodne trupe. Beograd se do sada samo uslovno pokazao sposoban ili voljan da izvrši pritisak na Srbe. Tri od četiri gradonačelnika na severu Kosova gde dominiraju Srbi, pripadaju nacionalističkim strankama koje su u Beogradu u opoziciji. Tome treba dodati da vlast na severu samo delimično u rukama imaju izabrani političari, a mnogo više bande švercera kojima nejasna situacija dobro dođe…“
Ako se lek za tumor pokaže kao loš – vraćamo pare
Minhenski dnevnik Zidojče cajtung prenosi da je dospeo u posed nacrta novog i neobičnog ugovora koji je farmaceutski koncern Roš ponudio bolnicama. Ugovor se odnosi na Rošov medikament protiv kancera avastin: klinike koje ga primenjuju dobiće novac natrag ukoliko se ispostavi da je avastin zakazao u borbi protiv tumora. Ponuda se odnosi na prvi tretman poodmaklih tumora creva, dojki, pluća ili bubrega. U Nemačkoj, terapija jednog pacijenta avastinom mesečno košta 3300 evra. Zidojče piše da je to obrtanje načela prema kome je lekar zadovoljan ukoliko se stanje pacijenta popravi i sada važi načelo: ako pacijentu postane lošije, klinika – profitira. List citira jednog stručnjaka za medikamente koji kaže da pomenuti ugovor upravo „poziva na tretman avastinom baš onih pacijenata kod kojih je mala verovatnoća da će im i pomoći a moguće je i da se pacijentima zbog toga uskrate terapije koje su delotvornije“. „Pitanje je“, piše minhenski list, „da li je ovo samo pokušaj da se avastin održi na tržištu. Jer njegovo dejstvo važi kao sumnjivo. Izgleda da uz upotrebu tog leka tumori ne rastu tako brzo, ali bolesnici koji ga uzimaju ne žive duže od onih koji su se podvrgli tradicionalnoj terapiji“. Ovaj lek inače ima „vrlo neprijatne strane. Kod svakog drugo pacijenta izaziva povraćanje, kod troje od četvoro pacijenata izaziva stanja opšte slabosti, kod svakog petog izaziva krvarenje želuca ili creva…“
Libija posela Gadafija
List Frankfurter rundšau se bavi mogućnostima političkog razvoja Libije posle Moamera el Gadafija i naslovom teksta se pita: „Da li u Libiji dolazi šerijat?“ „Mnogi posmatrači strahuju da šefu Prelaznog saveta, Abdelu Džalilu, neće biti lako da sprovede svoju volju u teško naoružanoj, ali rascepkanoj pobunjenipčkoj alijansi. […] Džalil je u svom govoru (za vreme proslave definitivnog pada Gadafijevih snaga) najavio da će osnov novog pravnog sistema biti šerijat. Svaki zakon koji predstavlja povredu šerijata nije više pravosnažan, dodao je Džalil. Prema njegovim rečima, biće uveden i bankarski sistem u skladu sa islamskim pravom. […] I haotične okolnosti Gadafijeve smrti podstakle su strah od nastavka nasilja. I dalje postoji sumnja da su pobunjenici linčovali Gadafija. Mnogi posmatrači smatraju da je postupanje novog vođstva prema mrtvom Gadafiju ispit koji pokazuje zrelost novog režima. Izlaganje leša bivšeg vođe i tri dana posle njegove smrti pokazuje da bi zemlja mogla da potone u haos i anarhiju..:“
Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković