Mali Džibuti - uskoro logistički gigant?
15. jul 2018.
Veliki dan za mali Džibuti: "Hoćemo da postanemo proizvodno-izvozni centar koji bi poslovao sa čitavim svetom - da budemo ulazna kapija za Afriku", najavio je predsednik Ismail Omar Gueleh. Pre toga je svečano otvorio novu specijalnu ekonomsku zonu. Ona se trenutno nalazi na prostoru od 240 hektara na kojem mogu da se nastane strane firme. Radovi bi trebalo da budu završeni za deset godina i tada će biti proširena na 4800 hektara što znači da će biti i najveća takva ekonomska zona u Africi.
Iza mamutskog projekta su kineske firme i kineski novac. On je deo "Novog puta svile". To je mreža luka i industrijskih zona kojom Kina želi da osvoji nova tržišta. Džibuti se uklapa u tu sliku: mala država se nalazi na najvažnijem pomorskom putu u trgovini Evrope i Azije. Nova zona slobodne trgovine bi trebalo da košta 3,5 milijarde dolara. 60 odsto udela ima Džibuti kao država a ostatak - tri kineske firme. "Kina enormno profitira od toga, sa zonom slobodne trgovine nastaju nove šanse kineskih firmi na tržištu", kaže etiopski stručnjak za ekonomiju Gideon Džalata za DW.
I to bez velikih troškova. Preduzeća koja se nasele u zoni neće plaćati porez ni na dobit ni na višak vrednosti. Vlada Džibutija neće time da privuče samo kineske firme. Ona je i na JuTjub postavila reklamni film u kojem se obraća međunarodnim investitorima. Treba pozdraviti to što je Kina ovde postala aktivna", kaže Štefan Libing, predsedavajući Udruženja nemačke privrede za Afriku, u intervjuu za DW. "To je nešto što bi svakako mogli da ineresuje i nemačke firme, jer je Džibuti važna zemlja kada je reč o lučkoj infrastrukturi - preko nje ide uvoz u Etiopiju i u druge zemlje."
Nade u bum zapošljavanja
Da li će i Džibuti imati nešto od nove zone? Hoće - smatra ekspert Džalata. "Kineske firme će da operišu u zoni slobodne trgovine. To će ojačati trgovinske odnose zemalja regiona sa Kinom i smanjiti njihovu zavisnost od Zapada. Trgovina je motor privrednog razvoja", dodaje on. Na primer, Etiopija, koja nema izlaz na more, veliki deo svog robnog prometa obavlja preko luka susedne zemlje. U januaru je otvorena i nova železnička trasa između dve zemlje dužine 752 km. Vozovi bi trebalo da prevezu četiri miliona tona tereta godišnje.
Vlada Džibutija se nada da će i narod profitirati od tog razvoja situacije. "Biće stvorene nove mogućnosti zapošljavanja za stanovnike Džibutija", rekao je šef luke Abubaker Omar Hadi prilikom njenog otvaranja. Na kraju bi ona trebalo da ima oko 350.000 radnih mesta. a to se traži jer stopa nezaposlenosti iznosi gotovo 40 procenata. U prvim godinama će maksimalno 70 odsto radne snage u slobodnoj zoni dolaziti iz inostranstva, a potom bi taj udeo trebalo da se smanjuje na nivo od 30 odsto.
Pitanje je da li će ta zona slobodne trgovine napraviti čudo u Džibutiju. Kinesko ministarstvo trgovine u svojim smernicama za strane investicije u Džibutiju preporučuje stvaranje lokalnih radnih mesta. No, za kineske firme se zna da najradije dovode radnike iz Kine. Gideon Džalata kaže da "afričke države moraju da dobro pregovaraju, sa ciljem da se zaposli što više Afrikanaca i da dođe do pravog transfera tehnologije". To bi u slučaju Džibutija moglo da se ispostavi kao teško: nivo obrazovanja je nizak, mnogo je građana koji ne mogu da rade poslove za koje se traže visoke kvalifikacije. Prema navodima UNICEF, samo 62 odsto svih dečaka i 56 odsto devojčica pohađa osnovnu školu.
Dug Džibutija raste
Projekat nosi i neke druge rizike: razvoj infrastrukture Džibuti finansira najvećim delom preko kineskih kredita. Međunarodni monetarni fond (MMF) je prošle godine upozorio da je javni dug Džibutija samo za dve godine porastao sa 50 na 85 odsto brudto društvenog proizvoda. "Ne brinemo se zbog našeg duga", kaže šef luke Hadi, "jer njega ne treba da vraćaju poreski obveznici, već svi oni koji koriste naše uslužne delatnosti; brodovi i trgovci" - ali ako oni izostanu, na primer, zbog usporenog rasta svetske privrede, to bi mogao da bude problem.
Gideon Džalata podvlači još jedno: finansiranjem ekonomske zone Kina želi da obezbedi svoj politički uticaj u regionu. Zbog strateški važnog položaja, u Džibutiju SAD, Francuska i Kina imaju svoje vojne baze. "Kina pokušava da od dotičnih vlada dobije podršku i kada je reč o svom poimanju ljudskih prava". To u Džibutiju ne bi trebalo da bude pretežak posao: organizaciej za ljudska prava već dugo kritikuju autoritarnu vladavinu predsednika Gueleha. Opozicija nije ni učestvovala na poslednjim izborima.