„Mali Višegrad“ zaobilazi Višegradsku grupu
12. novembar 2019.
Jasna pobeda Rafała Tržaskovskog na lokalnim izborima u Varšavi u novembru prošle godine bila je težak udarac vladajućoj desno-konzervativnoj stranci Pravda i pravo (PiS). Kandidat liberalne građanske platforme pobedio je već u prvom krugu i tako postao gradonačelnik glavnog grada Poljske, Varšave. Bila je to blamaža za kandidata kojeg je podržavao PiS. Sličan je bio ishod izbora i u Budimpešti u oktobru ove godine. Tamo je opozicioni političar Gergelji Karačonji pobedio kandidata gotovo svemoćne stranke Fides s Viktorom Orbanom na čelu.
Karačonji je, nakon preuzimanja dužnosti gradonačelnika Budimpešte, prvi međunarodni telefonski razgovor obavio s gradonačelnikom Varšave Tržaskovskim. Tada se rodila ideja o „paktu slobodnih glavnih gradova“ – slično obliku saradnje država takozvane Višegradske grupe, Poljske, Mađarske, Češke i Slovačke. U Pragu i Bratislavi odnedavno su takođe na dužnosti mladi i progresivni gradonačelnici koji imaju sličnu viziju modernih evropskih gradova: tolerantnih, otvorenih i koji vode račuma o zaštiti životne sredine. Ono što ih još povezuje jeste napet odnos sa državnim vlastima koje su levo ili desno populističke.
„Populizam koga ima u mnogim zemljama naveo nas na saradnju. S jedne strane, ovaj savez je simbol, što u politici nije nevažno. Ali radi se i o konkretnim rešenjima koje želimo da sprovedemo“, kaže za DW Rafał Tržaskovski u razgovoru za DW. Tva četiri glavna grada žele da se zajednički u Briselu založe za dodelu novca iz Evropske unije direktno glavnim gradovima, a mimo centralnih vlada tih zemalja. „Razgovarao sam o tome u Briselu s Evropskom komisijom, s vodećim političarima. To je moguće sprovesti“, tvrdi gradonačelnik Varšave.
Tržaskovski oštro napada stranku PiS kad se radi o lokalnoj samoupravi u Poljskoj. Kaže da se prema njima postupa kao prema neprijatelju. „Ovoj vladi se ne sviđa ništa što je na neki način nezavisno. Počelo je s merama protiv pravosuđa i javne uprave, a sada smo mi cilj.“ Gradonačelnik Varšave navodi i konkretne negativne posledice po svoj grad: „Mi dobijamo sve manje novca od poreza, ali nam se nameću sve veći troškovi, recimo za reformu obrazovanja. Osim toga, nastoji se da ograniče naše mogućnosti vođenja samostalne politike.“
Vladama Poljske, Mađarske, Češke i Slovačke sigurno se neće svideti to što njihovi glavni gradovi žele da, mimo vlada, dođu do novca iz Evropske unije. Ali, takva inicijativa nije loša, kaže Tržaskovski. „Najbolje predstavništvo u Evropskom parlamentu je predstavništvo Bavarske. Regioni, gradovi u EU se bore za sopstvene interese. Uvek je tako bilo i tako će i ostati. To nije mera protiv države, to je dopuna.“
„Mali Višegrad“
Ali, kod „Pakta slobodnih glavnih gradova“ ne radi se samo o novcu. Gradonačelnici Varšave, Budimpešte, Praga i Bratislave žele da razmenjuju iskustva i određuju prioritete kada je reč o ekologiji, tehnologijama pametnog upravljanja gradom (smart-city), ali i da se zauzimaju za određene vrijednosti kao što su tolerancija, načela pravne države ili sloboda mišljenja. Naročito su Poljska i Mađarska po tim pitanjima poslednjih godina bile na udaru kritika Evropske komisije. Protiv tih dveju zemalja u toku su postupci prema članu 7. Brisel ih optužuje da krše načela pravne države.
-proćitajte još: Nova Višegradska grupa na Balkanu?
Prošlog petka gradonačelnici ta četiri grada sastali su se u Berlinu. Na marginama proslave 30. godišnjici pada Berlinskog zida, razgovarali su o inicijativi „Pakta slobodnih glavnih gradova“ ili „Malog Višegrada“, kao protivteži aktivnostima Višegradske grupe u kojoj glavnu reč vode Viktor Orban i Jarosłav Kačinjski. Pakt gradova još uvek je samo ideja, zajednička deklaracija tek se priprema. „Ali, stvari postaju sve konkretnije“, kaže Tržaskovski.