Malo više demokratije?

"Ujedinili smo se kako bi pokrenuli postupak za udaljavanje Putina sa funkcije - to je naš glavni cilj", kaže bradati muškarac, koji je prešao pedesetu. Ovakve reči su se u poslednje vreme retko mogle čuti pred milionskom publikom u Rusiji. Izgovorio ih je Vjačeslav Malcev, kandidat liberalne opozicione "Partije za slobodu naroda" - PARNAS, na parlamentarnin izborima. Ovaj citat potiče iz jedne TV-debate.

Dvostruka strategija Kremlja

Neobično otvorene debate su, kako se čini, deo mera kojim država reaguje na događaje od pre pet godina. Parlamentarni izbori u decembru 2011. održani su u senci optužbi za manipulacije biračkim spiskovima i izbornu prevaru. To je izazvalo talas protesta. Na desetine hiljada ljudi je tada izašlo na ulice tražeći više demokratije. Vladajuću partiju "Ujedinjena Rusija" deo stanovništva je otvoreno nazivao "partijom razbojnika i lopova".

Kremlj je reagovao sa dvostrukom strategijom. Mnogi učesnici protesta su osuđeni na višegodišnje kazne zatvora, pravo na demonstracije je ograničeno, a ovlašćenja policije proširena.

Istovremeno je došlo do relativne liberalizacije. Tako je na ovim parlamentarnim izborima u Rusiji izborni prag sa 7 posto potrebnih glasova smanjen na 5 posto. Istovremeno je partijama olakšano dobijanje dozvole za učešće na izborima. Pored toga, Kremlj je promenio vodeće ljude Centralne izborne komisije, koji su bili sporni. Vladimir Čurov, kojeg su kritičari Kremlja optuživali za lažiranja izbornih rezultata, morao je prepustiti svoje šefovsko mesto Elli Pamfilovoj - renomiranoj aktivistkinji za ljudska prava. Napravljene su i izmene Izbornog zakona: polovina od 450 poslanika se bira preko partijskih lista, a polovina direktno.

Ostaje četvoro-partijski sistem

14 partija dobilo je dozvolu za učešće na izborima, što je dvostruko više nego 2011. godine. Liberalna, opoziciona partija PARNAS i "Jabloko" - su jedine političke stranke u Rusiji, koje eksperti smatraju pravom opozicijom. Za PARNAS bi ulazak u parlament bila premijera, a "Jabloko" bi mogao da se vrati u Dumu, prvi put od 2003. Da li će ovim partijama uspeti da pređu izborni prag, još uvek se ne zna. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi partije mogle osvojiti samo po jedan posto glasova. Pojedinačni opozicionari imaju šansu da osvoje direktne mandate.

Ako je verovati državnom ruskom Institutu za istraživanja javnog mnijenja WZIOM, budući ruski parlament će se ponovo sastojati od 4 partije. Najveći broj glasova će dobiti "Ujedinjena Rusija" . 2011 ova partija je prvi put pala ispod granice od 50 posto, osvojivši 49,3 posto glasova. Od tada je njena popularnost još više pala, pa ipak ona u Rusiji ostaje najjača politička snaga. Ankete pokazuju da bi mogla osvojiti 40 posto glasova. Nezavisni Centar za istraživanja javnog mnijenja - Levada je u avgustu zabeležio da je popularnost Putinove "Ujedinjene Rusije" sa 39 posto pala na 31 posto. Mnogi eksperti međutim veruju da će Ujedinjena Rusija gubitak glasova moći nadoknaditi direktnim mandatima.

I komunisti i desni populisti Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR) ne bi smeli biti zabrinuti za ponovni ulazak u parlament. WZIOM prognozira da bi desni populisti mogli istisnuti komuniste sa drugog mesta. Četvrta partija, koja bi još mogla ući u parlament, je "Pravedna Rusija". Ankete pokazuju da će osvojiti više od 5 posto glasova.

Veoma zanimljivi izbori

Rusija je predsednička republika i moć parlamenta je ograničena. Pa ipak su ovi izbori svojevrsni test, jer se održavaju pod promenjenim uslovima. To su prvi izbori nakon ruske aneksije ukrajinskog Krima. I na Krimu će se glasati, zbog čega je Kijev već protestovao.

Od aneksije Krima, rusko društvo preplavio je talas patriotizma, od kojeg bi Kremlj-partije mogle profitirati. "Snažan patriotski faktor ne odnosi se samo na Krim, već i na konfrontaciju sa Zapadom, na borbu kultura", izjavio je Aleksander Rar za DW. On je ekspert iz Nemačko-ruskog foruma i savetnik ruskih firmi u Nemačkoj. "Upravo ta činjenica će mnoge birače navesti da glasaju za Putinovu Ujedinjenu Rusiju", smatra on. S druge strane, u Rusiji postoje ekonomski problemi. Ruska privreda je zbog niskih cena nafte i sankcija Zapada, poprilično oštećena. Nejasno je koliko će se to odraziti na izbore.Čini se međutim da birači nisu posebno zainteresovani za izbore, smatraju u nezavisnom Centru Levada. To je potvrdio i Stefan Majster iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP), koji je pre izbora bio u Moskvi. "Jedva da je bilo izborne kampanje i izbornih plakata", kaže on. Majster ukazuje i da su izbori sa decembra pomereni za septembar i objašnjava to time da "Kremlj želi da to u tišini što pre obavi".

Podeljena opozicija

Predstava o slobodnim izborima je iluzija, smatra Hans-Hening Šreder, izdavač "Ruskih analiza". "Niko, koga ne želi Kremlj, neće ući u Dumu", smatra on. Filter će se primeniti na različitim nivoima.

Uprkos liberalnijim propisima, nije svim opozicionim partijama dozvoljeno da se registruju za izbore. Partija napretka, koju vodi mladi i omiljeni opozicionar Aleksej Navalni, recimo nije registrovana. Navalni je pre pola godine napustio jedva skovani savez sa partijom PARNAS. Pre pet godina, on je svoje pristalice pozvao da dokumentuju izborne manipulacije, i na osnovu su usledili masovni protesti. Danas Navalni pledira za bojkot izbora, međutim, opozicija je faktički podeljena, a protestno raspoloženja se nigde ne oseća.