„Mamutska“ tajna služba za Nemačku?
4. januar 2017.U Nemačkoj je u toku velika rasprava o predlogu Tomasa de Mezijera da se rad Službe za zaštitu ustavnog poretka (tajna služba koja deluje u zemlji – za razliku od tajne službe BND za inostranstvo) centralizuje.
Flensburger tageblat (Flensburg): „Predlog De Mezijera je ispravan i u duhu vremena. U borbi protiv međunarodnog terorizma, ponašanje saveznih pokrajina kao da su male države doseglo je svoje granice. Samo jaka država danas može da efikasno zaštiti svoje građane.“
Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Tomas de Mezijer je svojim predlozima išao na sve ili ništa. To govori da je ambiciozan, ali ne i da ima osećaj za realnost. Jer, ne treba očekivati da će savezne pokrajine da budu saglasne sa prebacivanjem nadležnosti na federaciju. Mamutske institucije najčešće nisu baš paradni primeri efikasnosti. A i trenutak za duboke zahvate u bezbednosni sistem – nije povoljan. Nemačka i Evropa se nalaze pred masivnim izazovima, pre svega zbog islamističke ubilačke paravojne organizacije IS. U takvoj situaciji nije uputno ulaziti u duboke reforme koje mogu dovesti do situacije da se hiljade zaposlenih godinama bave sopstvenom reorganizacijom.“
Berliner morgenpost (Berlin): „De Mezijerov predlog je preteran. On vodi u stvaranje mamutske mašinerije. Postojala bi opasnost da se ona sama izgubi u džungli sopstvenih informacija. Neprijatelji ustavnog poretka su uvek aktivni u nekom konkretnom mestu, pa je logično da se potraga za njima orijentiše lokalno. Doduše, savezne pokrajine mogu da pretenduju na suverenost svojih ureda za zaštitu ustavnog poretka samo dok rade delotvorno i tako daju svoj doprinos bezbednosti u čitavoj zemlji.“
Der noje tag (Vajden): „Problemi koordinacije bi mogli da se reše objedinjavanjem nadležnosti. Ali ne na brzinu. Reforma federalizma na planu bezbednosti bi trajala godinama. A i za formiranje novog Ureda za zaštitu bi takođe bilo potrebno mnogo vremena. No, centralno-hijerarhijski vođene konstrukcije u prošlosti nisu baš uvek bile garanti fleksibilnosti i udarne snage.“
Merkiše odercajtung (Frankfurt na Odri): „Pokrajinski uredi za zaštitu ustavnog poretka su stalno pokazivali da ne spadaju baš u noseće stubove bezbednosne arhitekture. Tako je bilo kada su totalno zakazali u slučaju zločina (neonacističke terorističke grupe) NSU, a to se stalno nanovo pokazuje i u borbi protiv terorizma. Tamo gde su zaista stručni mogli bi da kao služba podređena saveznom uredu pokažu šta znaju u borbi protiv ekstremizma. U borbi protiv međunarodnog terorizma su potrebni i koordinacija samih pokrajina, i objedinjavanje bitnih snaga, i obuhvatna razmena informacija.“
Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „De Mezijer želi da pokrajinske urede za zaštitu ustavnog poretka ukine u korist stvaranja jednog špijunskog super-ureda. Istovremeno hoće da ojača Savezni ured za borbu protiv kriminala kao i federalnu policiju. Ali, samo centralizacija ne može biti odgovor na tešku bezbednosnu situaciju.“
Štutgarter cajtung (Štutgart): „Federalizam je često kočnica. I pored toga, velike partije rade u svoju korist insistirajući na nadležnosti svojih malih država gde svaka ima svoje zakone i svoj način postupanja. No, prenošenje ključnih nadležnosti na centralnu državu je – nemoguće. Tako će i želja da se ukinu pokrajinski uredi za zaštitu ustavnog poretka da se odbiju o betonski zid. Jer, upravo na planu bezbednosti se pokazuje i smisao centralizacije. Onaj ko smatra da ministar želi samo da napravi centralni policijski super-ured, ko ga optužuje da želi da vrati Nemačku u mračna vremena ili smatra da je sada ugrožena čitava federalna struktura države, taj ne želi da se argumentovano sučeli sa njegovim konceptom.“