1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Manje smeha, više straha

15. mart 2018.

Od početka Erdoganove vladavine u Turskoj pre tačno 15 godina, vodi se i rasprava o mešanju politike u privatni život građana: koliko daleko politika sme da po tom pitanju da ide? Najviše su pogođene žene.

https://p.dw.com/p/2uIZa
Foto: OZAN KOSE/AFP/Getty Images

„Neke moje prijateljice uvek nose suzavac ili dugu iglu. Ja lično to ne nosim, ali razmišljam o tome“, kaže Irmak, 32-godišnjakinja koju smo sreli u kafeu Nišantaši, u jednoj liberalnoj četvrti Istanbula. Ona živi sama. Ujutro, kaže, mora dobro da razmisli kako da se adekvatno obuče. Smatra da turska vlada vrši pritisak na žene i oduzima im slobodu.

- pročitajte još: Erdoganov preobražaj

Pre tačno 15 godina, 14. marta 2003, Redžep Tajip Erdogan formirao je vladu i postao premijer. Otada su napadi politike na životni stil ljudi stalna tema diskusija u Turskoj. Time su najviše pogođene žene.

„Žene, nemojte previše da se smejete u javnosti“

Svojim izjavama Erdogan neprestano izaziva reakcije: „žene bi trebalo da imaju najmanje troje dece“, „carski rez je loš“, „abortus je ubistvo“. Bulent Arinč, koji je od 2009. do 2011. godine bio zamenik premijera, svojevremeno je izjavio da bi žene trebalo da budu „čestite“ i da u javnosti „ne bi trebalo previše da se smeju“. A ministar zdravlja Mehmet Mujezinoglu izjavio je da „žene, osim karijere majke, ne bi trebalo da imaju nijednu drugu karijeru“.

Selime, 34-godišnja doktorantkinja, živi u Bejogluu u Istanbulu. „Vlada koja toliko priča o ženama, praktično podstiče muškarce – a onda nije važno da li će žene koje se ne pokoravaju, biti silovane ili postati žrtve nasilja. Selime ima osećaj da se, kao osoba koja ne spada u sliku „dobre žene“ kako je opisuje vlada, sve češće morati da se brani. „Za slobodu i snagu jedne žene opasno je kada se postojeća prava ne sprovode u praksi. Najbolji primer za to jeste Zakon o pobačaju. Vidim opasnost i za sebe“.

„Naše nacionalno piće je Ajran“

I Erdoganov stav prema alkoholu je u poslednjih 15 godina stalno kritikovan. „Naše nacionalno piće je ajran“, rekao je Erdogan. Prodaja alkoholnih pića u supermarketima i malim prodavnicama nakon 22 sata je zabranjena. Prikazivanje alkohola u filmovima, video-spotovima i serijama je zabranjeno. Takođe, firmama koje su distribuirale alkoholna pića nije više dozvoljeno da sponzorišu festivale i koncerte. Pri svemu tome Erdogan smatra da te restrikcije ne predstavljaju napad na životni stil ljudi.

Türkei Präsident Recep Tayyip Erdogan in Izmir
Ajran, omiljeno Erdoganovo pićeFoto: picture-alliance/AA/Y. Bulbul

Baki ima 58 godina i u penziji je. On kritikuje nove takse na cene alkoholna pića. „Alkohol, cigarete i benzin finansiraju Tursku“, kaže Baki. Zbog toga što je život postao skuplji, on više ne vozi auto. „Preskupo je... Kasko, osiguranje, sve mi je to previše.“

Uprkos brojnim diskusijama o ograničavanju načina života, postoje i oni koji su situacijom zadovoljni. Ožkan Bakrak (58) radio je kao savetnik za bezbednost, a danas ju i on u penziju. Preselio se 1999. iz Sinopa u Istanbul. Oženjen je i ima dvoje dece. U proteklih 15 godina promenilo se, kaže, mnogo toga. „Od A do Š. Sada je sve opušteno. Mi smo zabeležili veliki napredak – u zdravstvenom sistemu i u saobraćaju. Ranije je bio veliki problem doći na red u bolnici. Nadam se da će nas Bog spasiti od toga da se vrate ti dani“.

„Dobri za ovaj narod“

Nakon vojnog puča 1980. godine usvojen je propis o oblačenju prema kojem ženama koje su pokrivene nije bio dozvoljen rad u javnim institucijama. Savet visokoškolskih ustanova, osnovan nakon puča, doneo je odluku o zabrani nošenja marame na univerzitetima.

- pročitajte još: Državna televizija cenzuriše muziku

Hilal (40) je službenica. Za nju je aktuelna turska vlada „najbolja“ koju je do sada videla. „Ranije nismo smeli da radimo sa maramom, a sada to, hvala Bogu, možemo. Nismo mogle da se molimo, a ako bismo to ipak uradili, imali smo problema. Sada se u to niko ne meša.“

I Suna (42) smatra da vreme pre vladavine AKP nije bilo dobro. „Bilo mi je veoma tečko kada sam zbog nošenja marame izbačena sa fakulteta“, seća se Suna. Kasnije joj je pošlo za rukom da završi fakultet, ali, kaže, problema je i kasnije bilo.

Türkei Istanbul | Abdullah Sanır, Schuhreparateur
Abdulah Sanir, Kurd i simpatizer AKPFoto: DW/B. Karakaş

Abdulah Sanir popravlja cipele u istanbulskoj četvrti Eminonu. Pre 22 godine doselio se iz Bingola u Istanbul. Oženjen je i ima dvoje djece. „Ranije je bilo više pritiska, a danas je bolje.“. Za Abgulaha je svakodnevnica sada opuštenija. „Erdogan potiče iz Rize, ja iz Bingola. Ja sam Kurd i glasam za AKP. Moramo da budemo uz one koji su dobri za ovaj narod.“

„Socijalna osetljivost“

Jedna od grupa protiv kojih je usmerena retorika vlada su lezbejke, homoseksualci i transeksualci. Istanbulska Parada ponosa tradicionalno se održava u ulici Istikal na Trgu Taksim, ali u protekle tri godine policija je ponekad napadala učesnike ili je guverner potpuno zabranjivao Paradu. Nedavno je guverner Ankare zabranio pozorišne predstave, intervjue i izložbe koje za tamu imaju LGTB-osobe. Kao obrazoloženje je naveden termin „socijalna osetljivost“.

- pročitajte još: Pušten je samo jedan Erdoganov talac

Janset je transaktivistkinja. Tokom prve godine vladavine AKP preselila se iz Adana u Istanbul. Do 2007. godine tamo se dobro osećala i živela je bez straha, ali od 2011. se njen svakodnevni život promenio. „Sve je manje mesta na kojima mogu da se izrazim i da radim. Sve je više nasilja u društvu. Tri godine skoro da nisam izašla iz kuće. Osećam da sam pod velikim pritiskom i istovremeno daleko od ekonomskog blagostanja.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android