Marfijev zakon i Bregzit
18. oktobar 2018.
Bio je to najkraći samit Evropske unije ikada. Političari su se sastali, pojeli nešto i onda se u miru razišli. Dogodilo se pritom nije ništa. Britanska premijerka Tereza Mej nije predstavila ništa novog zato što ionako nema spremno rešenje za situaciju koja se zakomplikovala do neslućenih razmera. I to iako je lopta sada kod Britanaca, nakon što im je EU prošle sedmice izašla u susret i svoj stav o pitanju buduće granice između Velike Britanije i Irske omekšala do neprepoznatljivosti.
U principu je koreografija ovakvih međunarodnih pregovora dobro poznata. Na početku se uvek postiže veliki napredak i pregovaračke strane isijavaju razum i spremnost na postizanje dogovora. Nakon toga se prelazi na detalje i tu dolazi do natezanja. Nakon toga dolazi insistiranje na „principima" i vatra se pojačava toliko dugo dok pritisak u loncu ne postane toliko jak, da bi u poslednjem trenutku došlo do dogovora. EU zapravo već ima iskustva s ovakvim razvojem događaja.
Na jučerašnjem samitu je ponovno pokazana velika očekivanja. Toliko nade, odlučnosti i dobre volje za postizanje dogovora smo retko kad videli u Briselu. Činilo se kao da je neka magija oterala zle Bregzit-duhove. Čak je i francuski premijer Emanuel Makron, koji važi kao tvrdolinijaš u pregovorima s Britancima, pokazivao optimizam.
No, protivnici jednog razumnog dogovora su sveprisutni. Tvrdolinijaši bi najradije odmah i bez razmišljanja istupili iz EU, bez skrupula i pre svega bez namere da plate završni račun. S druge strane, pristalicama „mekog" Bregzita predlozi Tereze Mej nisu dovoljni. Prijatelji EU bi najradije zaustavili čitav proces i na ponovljenom referendumu sprečili Bregzit. Nemir vlada na svim stranama: severnoirski Unionisti prete opštim blokadama, Škotlanđani prete ostavkama, a opozicija traži nove izbore. Manevarski prostor za Terezu Mej je sveden na nulu.
Jedina preostala šansa za evropski nastrojene u ovom haosu je da se insistiranje na principima i zahtevima s obje strane svede na najmanju moguću meru. U trenutku kada unionistička stranka DUP, koja Terezi Mej osigurava većinu u parlamentu, dovodi u pitanje svete principe jedinstva Velike Britanije, svako racionalno rešenje biva osuđeno na propast. Rešenje je: popuštanje ili još veći pritisak.
„Mirno i strpljivo", tako je glavni pregovarač EU Mišel Barnije opisao svoje namere u vezi s daljim vođenjem pregovora. EU zaista mora nepokolebljivo i dugo pregovarati s Britancima dok panika s druge strane ne dovede do preokreta. A to bi se zaista moglo dogoditi u decembru. Pritom, kada je u pitanju Severna Irska, EU bi svoj manevarski prostor morala da iskoristi do kraja. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga da se kasnije ne pita da li je moglo da se učini više.
Jer, pitanje je hoće li kod pregovora o Bregzitu taktika povećavanja pritiska do maksimuma na kraju dovesti do dogovora. Premijerka Mej stoji na staklenim nogama i njena stranka joj u svakom trenutku može uskratiti podršku. Politička situacija u Londonu je nepredvidiva i nepregledna, većina u parlamentu na kraju nije sigurna. Najjače oružje EU je odlučnost. I naravno da premijeri zemalja članica znaju za Marfijev zakon, samo što se ipak nadaju da će se na kraju sve ipak dobro završiti, kao u bajci.