Mađarska ne odustaje od desnog kursa

U prošlosti je Viktor Orban glavni grad Evropske unije nazivao „novom Moskvom“ koja želi da kolonizuje Mađarsku. Sada se na dnevnom redu u Briselu nalazi mađarska privredna politika, koju resorni ministar ove zemlje ponosno naziva „neortodoksnom“. Evropska komisija naime kritikuje Mađarsku navodeći kako politikom koju sprovodi svoj budžetski deficit neće dugoročno gledano moći da se održi ispod tri odsto. Iz istog razloga protiv ove zemlje EU sprovodi postupak zbog nepoštovanja kriterijuma o zaduženju.

Primera radi, EU kritikuje činjenicu da su inostrane banke i telekomunikacione kompanije u Mađarskoj prisiljeni na plaćanje takozvanog kriznog poreza. On ovoj zemlji doduše ne donosi neke veće finansijske dobitke, ali je njegovo postojanje u populističkom smislu vrlo delotvorno. Brisel mađarskoj vladi prebacuje i statističke manipulacije. Orbanovi napori su sada usmereni prema obustavi pomenutog procesa zbog budžetskog deficita zbog kojeg Mađarskoj preti oduzimanje podsticajnih sredstva EU.

Kult autoritarnog vladara Hortija

Međutim, Mađarska pažnju nije privukla samo svojom privrednom politikom, već i zbog svoje političke situacije, prvenstveno zbog desnog kursa Orbana i njegove vladajuće stranke Fidez („Savez mladih demokrata“). Naime, on po mnogo čemu podseća na program desno ekstremne stranke Jobik („Desniji / Bolji“): uz nacionalističku retoriku su primera radi, predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda u leto 2010. godine praktično izbačeni iz zemlje. Podršku ove desno ekstremne stranke, vlada je dobila i zbog zakona prema kojem oni koji žele da primaju socijalnu pomoć istovremeno moraju da pristanu na besplatni, društveno korisni rad, kao i na kontrole u stanovima u kojima žive.

Ove restrikcije su, kako ih vide i članovi stranke Jobik, u prvom redu mere protiv „lenjih i kriminalnih Cigana“. Osim toga, mađarski parlament podržava i prava paramilitarnih "odbrambenih građanskih snaga". S time u vezi, uvedeno je i pravo građana na oružanu samoodbranu.

I novi kult oko Miklosa Hortija, autoritarnog mađarskog vladara iz perioda između dva rata, takođe je inspirisan idejama desno radikalne stranke Jobik. U međuvremenu i sami članovi stranke Fidez učestvuju u postavljanju spomen ploča pomenutog Hortija, odgovornog za Holokaust mađarskih jevreja.

Kritika Reportera bez granica

Desničarski kurs Viktora Orbana i njegove vlade primećuje se pre svega u javnoj retorici. Gotovo da nema sedmice u kojoj neki političar iz stranke Fidez, ili neko od njihovih simpatizera, nije dao neku desno ekstremnu izjavu.

Poput one sa početka januara, koju je objavio list „Magyar Hirlap“. Zolt Bajer jedan od osnivača stranke Fidez i Orbanov prijatelj je izjavio: „Jedan značajan deo Cigana nije podoban za suživot sa drugim ljudima. Oni su životinje. A tih životinja ne bi trebalo da bude. Taj problem se mora rešiti – odmah i bez obzira kako“. Ovaj komentar izazvao je ne samo u Mađarskoj, nego i u drugim delovima Evrope oštre kritike. Ali Orbanova stranka je kritike odgovorila kako „Bajer zastupa svoje lično mišljenje“. Jedan član stranke Fidez je čak izjavio kako oni koji protestuju protiv objavljenog članka zapravo „drže stranu ubica“ – misleći pri tome na Rome.

Ova nacionalistička i populistička linija vlade može se primetiti i u medijima. Novinari u državnim medijima su zakonski obvezni da se u svom radu angažuju na jačanju „nacionalnog identiteta i nacionalnog zajedništva“. Organizacija Reporteri bez granica u svom najnovijem izveštaju kritikuje povećanje samocenzure u mađarskim medijima.

U Briselu je desni kurs Viktora Orbana do skoro jedva i da je bio primećen. Pre svega Orbanovi politički prijatelji iz Evropske narodne partije (EVP) najčešće su izbegavali da kritikuju mađarskog premijera. „Prema mojim saznanjima Viktor Orban i stranka Fidez distanciraju se od desnog ekstremizma i antisemitizma“, rekao je svojevremeno nemački političar Hans-Gert Petering. Ali neki članovi EVP u međuvremenu su ipak postali svesni postupaka Orbanove vlade. Primera radi, komesarka EU za pravosuđe, Vivijan Reding izrazila je zaprepašćenje povodom izjava Zolta Bajera na račun Roma.
Protesti protiv takozvane „jevrejske liste“.

"Jevrejska lista"

Još do pre nekoliko nedelja se mogao steći utisak kako vladajuća stranka u Mađarskoj želi da se distancira od rasne mržnje i antisemitizma. Povod je bio zahtev stranke Jobik tokom 2011. godine, iznet u mađarskom parlamentu da se formira tzv. „jevrejska lista“. Ona bi trebalo da obuhvati sve jevreje koji žive u Mađarskoj, kako bi moglo da se ispita ko od njih „u parlamentu i vladi predstavlja bezbednosni rizik za zemlju“.

Antal Rogan, predsednik poslaničkog kluba stranke Fidez, organizovao je nakon toga, u decembru prošle godine, velike proteste protiv stranke Jobik. On je tom prilikom održao govor u kojem je oštro kritikovao antisemitizam u Mađarskoj. Doduše, odmah potom objavljen je Bajerov tekst o Romima, zbog čega stručnjaci sumnjaju da Orban i njegova stranka zaista žele da se distanciraju od desnog ekstremizma. „Naša istraživanja pokazuju kako se 70 do 80 odsto stanovnika Mađarske izjašnjava protiv pripadnika romske manjine. A protiv ovakve široko rasprostranjene atmosfere među biračima, Orban i njegova stranka neće preduzeti ništa“, kaže mađarski sociolog Pal Tamas.

Slično mišljenje ima i pisac Giorgi Dalos: „Ako Orban zaista želi da se distancira od desnog ekstremizma, tada bi trebalo da udruži sa svim demokratskim snagama. Svi zajedno bi tada izdati saopštenje u kojem stoji da je stranka Jobik nedemokratska. Ali Orban u poslednje tri godine u parlamentu sa članovima opozicije nije čak ni razgovarao. On se boji takvih izjava jer ne zna kada će mu ponovno biti potreni birači desnog političkog spektra“.

Autor: Keno Verzek / Željka Telišman
Odg. urednik: Jakov Leon