Merkel je favorit birača u duelu sa Šulcom
2. septembar 2017.
Izborna kampanja u Nemačkoj ulazi u vruću fazu. Ove nedelje (3.9.) se održava televizijsko sučeljavanje između Angele Merkel i Martina Šulca: Kancelarka iz redova demohrišćana i njen izazivač Martin Šulc iz redova socijaldemokrata će u udarnom terminu od 20:15 na četiri najveća nemačka televizijska kanala 90 minuta odgovarati na pitanja novinara. Institut za ispitivanje javnog mnjenja Forsa kaže da svaki drugi Nemac namerava da gleda taj TV duel.
U mnogim nemačkim medijima ovaj TV duel se smatra poslednjom šansom Šulca da pridobije birače. No, kako je saznao institut za ispitivanje javnog mnjenja Infratest-Dimap u telefonskoj anketi sa 1.000 birača - ta šansa je veoma mala. Naime, 64 odsto anketiranih Merkel vide kao pobednicu, dok samo 17 odsto smatra da bi Šulc mogao proći bolje u tom sučeljavanju. Merkel je viđena kao pobednica čak i među pristalicama SPD-a. Velika većina ispitanika iz ostalih stranka - CDU, FDP, Zeleni, AfD i Levica - veruje više u kancelarku.
Ti rezultati su inače slični onima iz 2009. godine, kada su se u TV duelu suočili socijaldemokrata Frank-Valter Štajnmajer, dok je 2013. godine Merkel imala lošiju startnu poziciju protiv kandidata SPD-a Pera Štajnbrika.
Merkel je u prednosti kod birača i po tome što bi je svaki drugi direktno izabrao za kancelarku. Kod Šulca je to svaki četvrti. No, kad se pogled baci detaljno unutar stranaka, onda je slika drukčija: Tri četvrtine SPD-ovih birača bi glasalo za Šulca. A i kod Levice je Šulc omiljeniji nego Merkel - ali ne i kod Zelenih.
Međutim, oboje su izgubili na rejtingu: Šulc ima najmanju podršku do sada, a i popularnost Angele Merkel je opala za čitavih osam procenata.
Pitanje kolacije
A s kim bi Merkel trebalo da vlada ukoliko (p)ostane kancelarka?
Po tom pitanju su zabeležene znatne promene u odnosu na proleće ove godine. Podrška birača takozvanoj crno-žutoj koaliciji CDU/CSU i FDP, u odnosu na april je porasla za sedam procenata - dok je za tih sedam procenata opala podrška koaliciji CDU/CSU i SPD-a - koja je aktuelno na vlasti. Uprkos smanjenoj podršci, ipak tu takozvanu veliku kolaciju i dalje želi većina birača.
Pad popularnosti od pet procenata je zabeležen i kad je u pitanju moguća crno-zelena koalicija, dakle CDU/CSU i Zeleni. Opcija o kojoj se aktuelno u političkom Berlinu najviše raspravlja je takozvana "Jamajka-koalicija", odnosno moguća koalicija CDU/CSU, Zelenih i FDP-a. Ta opcija nailazi na podršku 27 posto birača. No, isto toliko njih bi smatralo dobrim rešenjem koaliciju sastavljenu od SPD-a, Levice i Zelenih.
AfD - treća politička snaga
Međutim, interesantno je da bi Alternativa za Nemačku (AfD) sa 11 odsto bila treća najjača politička snaga u parlamentu. Ukoliko ponovno dođe do velike koalicije, onda bi ti desni populisti, bili najjača opoziciona frakcija u Bundestagu.
Neki stranački stratezi bi zbog toga mogli da dođu na ideju formiranja koalicije bez SPD-a, samo da bi socijaldemokrate, a ne desni populisti iz AfD-a bili vođe opozicije - mada tako nešto zvanično ne postoji u Bundestagu. Ali postoje određena pravila prema kojima se određuju prioriteti i redosled govornika, kao i sastav raznih odbora.
Kako se može objasniti tako dobar rezultat AfD-a? S jedne strane ta stranka vodi obimnu kampanju u društvenim medijima. Osim toga, Alis Vajdel, glavna kandidatkinja AfD-a, proteklih sedmica jedva da je pravila greške u medijima, prepuštajući provokacije svom stranačkom kolegi Aleksandru Gaulandu. A i najnovije terorističke napade u Mančesteru, Londonu i u Barseloni, ta stranka je koristila za svoju anti-Merkel-kampanju. AfD je mobilizovao svoje pristalice da glasno protestuju i tokom nastupa kancelarke Merkel u okviru njene izborne kampanje.