Merkosur: sporazum između slona, miša i dva mrava

Pre tačno 30 godina predsednici Brazila, Argentine, Paragvaja i Urugvaja su u glavnom gradu Paragvaja Asunsionu potpisali osnivački ugovor za Zajedničko tržište juga – „Merkosur“.

Južna Amerika tada je bila potpuno drukčija. Te države su iza sebe imale decenije brutalnih vojnih hunti i, uprkos geografskoj bliskosti, nisu bile previše povezane. To se brzo promenilo. Devedesetih je na atlanskoj obali južnoameričkog kontinenta nastala uspešna ekonomska zajednica. Trgovina između zemalja povećala se pet puta. Povećale su se i investicije, pre svega iz auto-industrije koja je razvila prekogranične proizvodne lance.

„Merkosur“ je kao ekonomsko područje iznenađujuće dobro savladavao krize. Partneri su devedesetih više puta pomagali jedni drugima u nevolji. Godine 1997. predsednici tih zemalja zajedno su sprečili vojni puč u Paragvaju.

„Slon, miš i mravi“

Ipak, ta zajednica je od početka imala grešku u konstrukciji. Nominalni bruto domaći proizvod od 1,835 biliona dolara i 270 miliona ljudi jesu impozantne brojke, po kojima Merkosur spada u šest najvećih ekonomskih zajednica u svetu. Ipak, tri četvrtine ekonomskog učinka otpada na najveću ekonomiju – Brazil. Giljermo Valjez, koji je u ime Urugvaja pre tri decenije pregovarao o sporazumu, kaže da je Merkosur „sporazum između slona, miša i dva mrava“.

Te razlike su dovele do toga da Merkosur nikada nije postao zajednica po ugledu na Evropsku uniju, kako je na početku zamišljeno. Brazil, ali i Argentina, odbili su da prenesu nacionalne nadležnosti na nadnacionalni nivo, pa se nisu mogla uspostaviti opštevažeća pravila. Ne postoje ni zajednički sud, ni parlament. Čak nema ni sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a o usklađenoj privrednoj politici i da se ne govori.

Nedostatak elana za integraciju povezan je i s gubitkom atraktivnosti Evropske unije kao modela. Spoljna politika Unije je, u očima Južnoamerikanaca, protekcionistička politika koja onemogućava uvoz agrarnih proizvoda na svoju teritoriju. Sada se to ponovo pokazuje. Posle dvadeset godina pregovora, Merkosur i EU su 2019. potpisali sporazum o spoljnoj trgovini. Uprkos velikim latinoameričkim ustupcima nije verovatno da će EU ratifikovati sporazum zbog brazilske politike prema amazonskim prašumama i čovekovoj okolini.

Više politike nego privrede

Političko pomeranje nalevo je na kontinentu u novom milenijumu donelo živost. Brazilski socijaldemokrata Luis Inasio Lula da Silva je svoju ekonomski sve jaču zemlju hteo da pretvori u regionalnu silu, a Merkosur je trebalo da postane instrument za to. Pored njega, čitav niz latinoameričkih levičara bio je na vlasti. Merkosur se otvorio i za Venecuelu i Boliviju koje nisu u stanju da se integrišu. Izostajanje produbljivanja zajednice Lula je hteo da nadoknadi proširenjem.

Početkom ekonomske krize pre deset godina, zemlje su se okrenule svojim nacionalnim interesima. Sve većim subvencijama jedne drugima otimaju firme koje ispolje nameru da dođu u Merkosur. Argentina, recimo, preko noći uvodi neke trgovinske barijere i devizna ograničenja.

Kada je kormilo u Brazilu preuzeo desničarski populista Žair Bolsonaro, a u Argentini političar levog centra Alberto Fernandez, u Merkosuru je zavladalo diplomatsko ledeno doba. Šefovi država se za dve godine nisu sreli nijednom. Pošto ne postoje zajedničke institucije, zajednica je upućena na političku volju vlade zemalja, pa njen izostanak direktno šteti Merkosuru.

Možda samo slobodna trgovinska zone?

Nije jasno kako će se sve dalje odvijati. Brazil, Urugvaj i Paragvaj žele da obore carinske namete. Urugvaj, a u skorije vreme možda i Paragvaj, nameravaju da sklope ugovor sa Kinom, a Brazil bi više voleo da ugovor sklopi sa Sjedinjenim Američkim Državama. Argentina želi da zaštiti svoju industriju i nije zainteresovana za dodatne sporazume o slobodnoj trgovini.

Međuamerička banka za razvoj (IDB) vidi dve realistične opcije za Merkosur. Jedna podrazumeva da se prizna neuspeh dosadašnjeg modela i da se zadrži zona slobodne trgovine. Drugo rešenje bi bilo produbljivanje integracije uz novi program jačanja carinske unije, a to trenutno nije realistično.

Međutim, ni propast Merkosura nije na vidiku. Rubens Barboza, bivši brazilski ambasador u Vašingtonu kaže: „Uprkos sumnji i izazovima, ni jedna vlada nije spremna da dovede u pitanje postojanje Merkosura i da za to plati političku cenu“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu