Mesto gde se kolju svinje i izrabljuju ljudi
20. jun 2020.
U varoši Reda-Videnbrik sve se vrti oko najveće klanice Evrope. Ovde, na zapadu Nemačke, stoluje „Tenis“, jedan od najvećih proizvođača mesa na kontinentu. No oko te klanice se poslednjih dana vrte i naslovne strane nemačkih novina i udarni minuti dnevnika.
Do sada je potvrđeno da je 730 radnika u proizvodnji mesa zaraženo korona-virusom. U karantinu je oko sedam hiljada ljudi, u celom okrugu su ponovo zatvorene škole i vrtići, a lokalne vlasti dobile su pomoć vojske kako bi uspele da brzo testiraju još pet hiljada zaposlenih u klanici i pogonima za preradu mesa.
Državno tužilaštvo povelo je istragu zbog mogućeg kršenja propisa o zaštiti od zaraza i nemarnog ponašanja koje vodi telesnim povredama.
Ovo nije prva klanica u kojoj je buknuo virus, ali je najveća do sada. To je skrenulo pažnju na mizerne uslove u kojima žive i rade došljaci mahom sa Balkana, češće iz Rumunije i Bugarske, mada ih se nađe i iz Srbije.
Cela mesna industrija će morati da preuzme odgovornost za „pristojne i dostojanstvene uslove rada“, rekao je savezni ministar rada Hubertus Hajl (SPD). On je najavio da će se zakonom zabraniti da u klanicama radi iznajmljena radna snaga, takozvani radnici na lizing. „Okončaćemo ovo zlo“, rekao je Hajl.
Prema navodima „Tenisa“, u Reda-Videnbriku se dnevno kolje i tranžira 20.000 svinja.
Radnici se plaše otkaza
„Aktuelna situacija nije iznenađenje“, kaže za DW Elena Strato, koja u Dortmundu radi na projektu EU koji treba da omogući stranim radnicima fer uslove.
„Slično loši uslovi vladaju i u mnogim drugim fabrikama mesa gde su poslednjih nedelja ljudi bivali zaraženi“, priča Strato, „i tu je reč o radnim ugovorima, gužvi u kantini i transportu kao i smeštaju radnica i radnika iz istočne Evrope.“
Mnogi radnici iz Rumunije, kaže ona, pričaju da poslednjih meseci rade neprestano, često i po dvanaest sati šest dana sedmično. Jer, u Nemačkoj je, uprkos pandemiji, sa lepim vremenom počela i sezona roštiljanja kada se tradicionalno prodaje više mesa.
„Zaposleni se veoma plaše da progovore o uslovima jer su pod enormnim pritiskom firmi koje ih zapošljavaju (i onda kao radnu snagu iznajmljuju 'Tenisu', prim. DW) koje im prete otkazom“, dodaje Strato.
Nesuđeni investitor u Srbiji
Za velikog fabrikanta mesa Klemensa Tenisa srpska javnost je čula u septembru 2014. godine kada je ovaj proveo tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića kroz klanicu koja je sada žarište korone. Tenis, visoki funkcioner fudbalskog velikana Šalkea, odveo je tada Vučića i na rurski derbi protiv Dortmunda.
Vučić je najavio veliku investiciju „Tenisa“ na pet lokacija u Vojvodini, te proizvodnju do četiri miliona tovnih svinja godišnje. Prema tvrdnjama kritičara, upravo je za potrebe nemačke firme promenjen Zakon o poljoprivednom zemljištu tako da i stranci, prema odluci Ministarstva poljoprivrede, mogu bez tendera da dobiju do 30 odsto zemljišta u ataru svake opštine.
Kritičari su se pribojavali da bi takva investicija uništila brojne stočare u Vojvodini i pretvorila ih u slabo plaćene nadničare „Tenisa“.
U velikom istraživanju BIRN-a, objavljenom 2016. godine, to je ironično prokomentarisao i Fridrih Ostendorf, poljoprivrednik i poslanik nemačkih Zelenih: „Visok udeo 'Tenisovih' radnika na traci u klanicama dolazi iz istočne Evrope, posebno sa Balkana. Zašto 'Tenis' ne bi otišao tamo odakle inače dovodi radnike?“
No iako je „Tenis“ praktično bio već dobio zemljište u Kikindi i Zrenjaninu, te trebalo da dobije u Sečnju, Vršcu i Plandištu, od investicije se izgleda odustalo. U novembru 2018. je „Tenis“ tražio odlaganje uz slab izgovor da se boji afričke svinjske kuge koje u Srbiji nije ni bilo. Prema pisanju istraživačkog centra VOICE, „Tenis“ je navodno sasvim odustao od dolaska u Srbiju.
Fabrika skandala
Izbijanje virusa nikako nije prvi skandal koji je doveo gigantsku klanicu i njenog kontroverznog gazdu Klemensa Tenisa u centar pažnje u Nemačkoj. Stavljanje više svinjetine, a manje govedine u mešano mleveno meso, optužbe za stvaranje kartela i milionske pronevere preko poreskih oaza, otimanje udela u firmi bratancima – zbog svega toga je Tenis bio osuđivan ili optužen.
Milijarder se takođe ističe bliskim vezama sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom koje mu je, kako se veruje, obezbedilo i poslovanje u Rusiji i ogromni sponzorski ugovor koji je energetski div Gazprom dao Šalkeu.
Najviše se ipak pisalo o očajnim uslovima u kojima rade došljaci sa Balkana. Nakon što je 2008. javni servis ARD objavio da firma sa oko 200 kamera nadgleda radnike čak i u toaletima i tuš-kabinama, „Tenis“ je platio kaznu od 80.000 evra.
Dok su mediji pisali o „plaćenim robovima“ iz istočne Evrope, sam Klemens Tenis je tvrdio da upravo radnici žele da rade u Nemačkoj kao gastarbajteri, da što više uštede na smeštaju i hrani, kako bi više para odneli nazad kući. „Sutra bih za stalno zaposlio svakog ko to hoće“, rekao je on u jednom intervjuu.
Elena Strato, koja se bavi pravima radnika, kaže da kršenje njihovih prava ni tokom epidemije nije lako dokazati. „Jer ovde se radi o čitavom sistemu u kojem godinama odlično funkcioniše zataškavanje očajnih uslova.“
Previše jeftinog mesa
Mnogi su, poput Franca Kelera, ubeđeni da je osnovni problem u tome što potrošači očekuju da im na tiganju zacvrče kotleti koji koštaju par evra za kilogram. Keler je bio jedna od najvećih kuvarskih zvezda Nemačke, a onda je sredinom devedesetih otvorio farmu kako bi za svoj restoran imao meso proizvedeno pod fer uslovima.
„Ne može biti da je meso jeftinije od povrća, da se to propagira i subvencioniše“, rekao je Keler za radio Dojčlandfunk. „Živimo u suludom i naopakom svetu i niko ništa ne želi da promeni. (…) Hranimo se pogrešno jer isuviše jedemo previše jeftino meso.“
Prema podacima Zavoda za statistiku, prošle godine je u Nemačkoj zaklano 55,1 miliona svinja, tri odsto više nego 2018. godine.
Sa druge strane, ne pomaže guranje problema pod tepih. Armin Lašet, premijer Severne Rajne-Vestfalije, pokrajine u kojoj je centrala „Tenisa“, morao je pod salvom kritika da koriguje izjavu u kojoj je rekao da je virus dospeo u klanicu „jer su doputovali Rumuni i Bugari“.
Lašet se ispravio, rekavši da uslovi putovanja u Evropi predstavljaju jedan od rizika za širenje virusa, ali da ne dolazi u obzir da se „za virus krive ljudi bez obzira na poreklo“.