Mesto zločina – Tomašica

Nekoliko kilometara pre grobnice u Tomašici put je uzak, makadamski, a neposredno pre lokaliteta, jedva prohodan. Na mestu zatičemo predstavnike Tužilaštva Bosne i Hercegovine, MUP-a Republike Srpske kao i predstavnike Instituta za nestale i lekare sudske medicine. Eldar Jahić iz Tužilaštva BiH, koje je nadležno za ceo proces, prisustvuje ekshumaciji od početka: „Dole, na nekoliko mikrolokacija, tela su bila na tri do pet metara. Ovde je taj basen velike grobnice. Do sada je ekshumirano 275 kompletnih i 113 nekompletnih. Tela su bila na hrpama, tri do četiri gomile. Na dnu su bila kompletna tela u tri nivoa i zato smo tu pronašli puno delova tela“.

Više od 20 godina traganja

Pretpostavlja se da je najveći broj ubijenih i sahranjenih na tom lokalitetu iz okolnih prijedorskih sela Bišćani, Rizvanovići, Hambarine, Čarakovo, Rakovčani i Zecovi u kojima su živeli Bošnjaci. Nakon 21 godine traganja Fikreta Ramulić iz Bišćana veruje da će u Tomašici biti pronađeni posmrtni ostaci njenog muža i sina koji je imao samo 18 godina kada je bio ubijen. Ubijeni su na kućnom pragu.

„Kad god se koja grobnica otvarala, nadala sam se. Baš sada kad sam čula za ovo, još mi je teže. Neki dan kad nisam crkla, bio mu je rođendan, a on leži tamo... Ubijeni su pred kućom. Nas su zatvorili, a njih su izveli i pobili. Kad smo izašli, videli smo da svi leže u dvorištu. Dever tu kod štale, a njih dvojica dole, niže“, priča Fikreta.

Vahida Duratović, takođe iz Bišćana, traga za celom familijom. Ona veruje da će posmrtni ostaci članova porodice biti pronađeni u grobnici u Tomašici: „Teško je kada se to sve sada povratilo. Ja sam izgubila sina i muža i osam članova porodice. Dole u toj šumi su pobijeni... I sada je teško to, sada je možda i gore nego onaj dan kada je to bilo“.

Vahida ima još jednog sina, Mirsada, koji je sa 17 godina prošao logore Omarska, Keraterm i Trnopolje. U leto 1992. godine služio je kao živi štit vojsci koja je ušla u Bišćane: „Ja sam se vratio u Prijedor pre 14 godina sa svojom porodicom, majkom, suprugom i jednim detetom. U međuvremenu sam dobio drugo dete. Petočlana porodica sada živi u kući u kojoj je ubijena moja strina. Hodam po dvorištu u kojoj su ubijeni svi članovi moje porodice. Svaki dan prolazim putem kojim sam sprovođen kao živi štit“.

Još nema spomenika

Mirsad Duratović je predsednik je Udruženja logoraša „Prijedor 92“ i jedan od aktivista koji se snažno zalaže za procesuiranje svih odgovornih za počinjene zločine u prijedorskoj opštini, ali i izgradnju spomen-obeležja koje bi podsećalo na sve zločine koji su se desili u Prijedoru.

„Šta će kome smetati da ovde postoji spomen obeležje svim žrtvama Prijedora? Dakle napravićemo i taj ustupak, neće to biti spomen obeležje Bošnjacima, Hrvatima ili nesrbima, već svim palim i ubijenim građanima Prijedora.“

Gradonačelnik Prijedora Marko Pavić posetio je grobnicu u Tomašici, što i nije dobilo preteranu medijsku pažnju. Iz udruženja logoraša pozdravljaju Pavićev potez, koji i sam kaže da je to ljudski čin: „To je jedan civilizacijski i normalan potez nekoga ko je načelnik svih građana u Prijedoru. Otišao sam sa željom da izrazim žaljenje za žrtvama i izrazim saučešće porodicama čiji su članovi ekshumirani.“

Pavić: Nikada nisam zabranio tako nešto

Kada je reč o spomen-obeležju, Pavić kaže da nikada nije zabranio tako nešto: „Ja sam se naslušao priča da sam zabranio ovo ili ono. Niti sam ja kada zabranjivao, niti je kada šta dolazilo do mene. Ja nisam bio nadležan za ono za šta su me optuživali. Tako i ovo, to je stvar dijaloga koji treba da bude unutar Prijedora, a ne da bude nametnut sa strane.“

Ekshumacija će se u Tomašici nastaviti i narednih dana, a očekuje se pronalazak još tela stradalih iz prijedorskih sela. Radi se o do sada najvećoj masovnoj grobnici u BiH u kojoj je, ako se uzmu u obzir i tela koja su prebačena na druge lokalitete, bilo ukopano oko 800 ubijenih. U ovom delu Bosne i Hercegovine do sada je otkriveno više od 130 masovnih grobnica, a samo na području Prijedora pronađeno ih je preko 60.

Autor: Dragan Maksimović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković