Migracioni pakt EU i dalje na čekanju

Uprkos teškim pregovorima, ministri unutrašnjih poslova Evropske unije nisu uspeli da razreše komplikovanu zagonetku zvanu „Novi migracioni pakt“. Ovog četvrtka (28. septembar) u Briselu nije dovršen poslednji deo slagalice, konkretnije: krizni mehanizam.

O poslednjim detaljima trebalo bi da se pregovara „u narednih nekoliko dana“, rekao je predsedavajući Savetu ministara unutrašnjih poslova, Španac Fernando Grande-Marlaska. On je objasnio da je za bila velika većina članica EU, a jedino su se Poljska i Mađarska otvoreno usprotivile predlogu. Italija je izrazila sumnje i sada želi dodatno da ispita i proučiti predložene tekstove.

-pročitajte još: Nemačka će biti „tvrđa“ u izbegličkoj politici?

Krizni mehanizam ostaje sporan

Na početku sastanka nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) bila je optimistična. Konačno, nakon burne reakcije kancelara Olafa Šolca (SPD), koja je bila usmerena na koalicione partnere Zelene, odustala je od zvaničnog protivljenja Nemačke kriznom mehanizmu koji je deo Pakta. Fezer je u Briselu predstavila novi tekst. Posebno joj je bilo važno da države poput Italije ili Grčke, u koje migranti najpre stižu, ne mogu same da određuju kada nastupa kriza, odnosno kada je sistem azila preopterećen.

„Za nas je važno da se obezbedi da i u slučaju krize ili instrumentalizacije, jedna država ne može tek tako da snizi standarde. Za to smo formulisali dalje uslove“, rekla je Fezer u Briselu. To znači da se postupci mogu pooštriti, produžiti ili sprovesti s prilagođavanjima samo ako to većinom potvrde države-članice EU. Taj uslov pokrenula je Italija koja bi u slučaju krize želela da omogući što većem broju migranata da što brže putuju ka severu kontinenta, kako bi rasteretila sopstvene smeštajne kapacitete.

-pročitajte još: Nemačka: raste nezadovoljstvo migracionom politikom

Pakt stupa na snagu tek za dve godine

„Moramo da postanemo stroži, moramo da postanemo jasniji, moramo da postanemo i čvršći, a sve kako bi sistem bio dostupan onima kojima je naša pomoć zaista potrebna“, rekao je austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner. On je podsetio na načela velikog Migracionog pakta oko kojeg su se ministri unutrašnjih poslova dogovorili u junu. Pakt obuhvata mnogo više od samog kriznog mehanizma, koji bi trebalo da se koristi samo u ekstremnim situacijama.

Migracioni pakt, o kojem još mora da se pregovara s Evropskim parlamentom koji je takođe zakonodavac, predviđa brze postupke direktno na spoljnim granicama za 30.000 ljudi u isto vreme. Trebalo bi da budu moguće i deportacije direktno sa granice, a Paktom je propisana i prijava svih dolazaka.

Po prvi put u istoriji Evropske unije, Pakt podrazumeva i oabvezujuću uredbu o kvotama za raspodelu potražilaca azila u svim državama-članicama. Verovatno će biti potrebno najmanje dve godine dok se zakonodavstvo ne prilagodi za veliki pakt i dok se zapravo ne postave prvi kampovi za procedure na granicama.

Međutim, Poljska i Mađarska definitivno ne žele to da sprovedu. Migracioni pakt zato nije rešenje za trenutno veliki broj dolazaka u EU, recimo na italijansko ostrvo Lampeduzu.

Prekoračenje trajanja vize ostaje problem

Komesarka EU za migracije i unutrašnje poslove Ilva Johanson istakla je često zaboravljenu činjenicu da polovina svih potražilaca azila i migranata ulazi u EU s važećom vizom, a zatim ostaju nakon isteka roka važenja vize i podnose zahtev za dobijanje azila. Osobe koje to čine su, kako je rekla, problem koji bi trebalo rešiti pod hitno. Ne bi trebalo, kako je rekla, samo se koncentrisati na „neregularne dolaske“ mediteranskom ili balkanskom rutom.

„U isto vreme imamo 600.000 zahteva za azil u EU (ove godine). To je više nego dvostruko više neregularnih dolazaka i to pokazuje da se radi o mnogo više od pukog sprečavanja neregularnih dolazaka“, rekla je Johanson. Dodala je i da se mora razgovarati s trećim zemljama o onima koji „legalno stižu u EU avionima, a zatim podnose zahtev za dobijanje azila“.

Srednjoročno bi takođe trebalo preispitati praksu izdavanja viza članica EU ljudima iz Afrike ili Azije, što bi verovatno brže smanjilo broj dolazaka nego dugotrajno sprovođenje odredaba Migracionog pakta.

Bolja saradnja s tranzitnim zemljama

S tačke gledišta belgijske državne sekretarke za migracije Nikol de Mor, bolja saradnja s tranzitnim zemljama i zemljama porekla migranata kratkoročno bi mogla da pomogne. Kao i gotovo svi ministri, i ona već godinama poziva na ciljane sporazume sa severnoafričkim državama, kao i sa Pakistanom i Bangladešom.

„Moramo da postignemo napredak u našim odnosima s trećim zemljama, tranzitnim državama i zemljama porekla. Moramo tamo da ulažemo, da ponudimo ekonomske mogućnosti i obrazovanje. Istovremeno, moramo blisko da sarađujemo i kada je reč o bezbednosti granica i deportacijama“, rekla je De Mor.

Najnoviji sporazum te vrste kakav je EU sklopila jeste Izjava o namerama s autokratski vođenim Tunisom, koji je udaljen samo 190 kilometara od italijanskog ostrva Lampeduze. Ukratko rečeno, sporazum funkcioniše ovako: novčana i ekonomska pomoć za protivuslugu zadržavanja migranata i krijumčara. Na istom principu je 2016. EU već postigla sporazum sa Turskom.

Tunis ne želi da postane granična straža EU

Međutim, sprovođenje tog sporazuma reče sporo. Evropska unija nedavno je doznačila Tunisu prvu tranšu od 67 miliona evra. Unija, a posebno italijanska vlada koja je pomogla u pregovorima o sporazumu, očekuju da će obalska straža Tunisa preduzeti oštrije mere protiv prenatrpanih krijumčarskih brodova u sopstvenoj zoni dužine dvanaest milja. Trenutno je broj prelazaka iz Tunisa još uvek veliki.

Stručnjaci za migracije, kao i austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner, uočavaju svojevrsnu paniku kod migranata: mnogi su tako hteli brzo da napuste Tunis, pre nego što se tamošnja obalska straža počne ozbiljno da sprovodi sporazum. „Sada moramo da oživimo taj dogovor sa Tunisom. On mora da funkcioniše, odnosno da počne da funkcioniše“, rekao je Karner.

U intervjuu za DW ministar unutrašnjih poslova Tunisa Kamel Fekih odbacio je ideju da bi njegova zemlja mogla da bude neka vrsta granične policije ili izbegličkog kampa za Evropsku uniju: „Od početka smo naglašavali da se migracijom ne može upravljati bez rešavanja njenih uzroka. Pritom Tunis može da zaštiti samo svoje sopstvene granice. Ne može da bude čuvar granica za druge, osim indirektno, odnosno tako što će da nadzire sopstvene granice.“ Prema ministra Fekiha, Tunis je i sam u teškoj situaciji i ne može da prihvati veliki broj izbeglica iz Afrike iz regiona južno od Sahela.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.