Migranti dolaze sa mačo-kulturom

DW: Događaji u novogodišnjoj noći u Kelnu, Hamburgu i drugde izazvali su žestoke debate u Nemačkoj. Počinioci su delovali u grupama, napastvovali žene i pljačkali ih. Svedoci i policijski izveštaji govore o ljudima koji izgledaju kao da su arapskog odnosno severnoafričkog porekla. Kakvi zaključci se mogu izvući o kulturnoj pozadini počinilaca?

Kristijan Pfajfer: Prema saopštenju policije, počinioci potiču iz zemalja u kojima postoji dominacija muškaraca. Potrebno je vreme dok se oni ne naviknu da je u Nemačkoj drukčije – potrebno je vreme za integraciju. Zaključci iz Kelna su ne samo da moramo imati bolju policijsku zaštitu, već i da imamo određene deficite kada je reč o civilizacijskom uticaju na doseljenike iz zemalja koje neguju tako izraženu mačo-kulturu. Još kada se u igri nađe i alkohol, i javi se pritisak grupe, kao u novogodišnjoj noći, tada nastaju veliki sukobi, a takve u Nemačkoj nismo poznavali.

Vi od 1998. godine merite tu mačo-kulturu mladih doseljenika. Kako to radite?

Postoji niz pitanja koja odaju da li je neko mačo-muškarac ili prosvećen mlad čovek koji zna da se uloga žene u društvu promenila. Na primer: „Pravi muškarac udara kada ga uvrede“ – ispitanici mogu da se sa tim slože ili da odbace tu tvrdnju. Imali smo veliko doseljavanje iz Turske i bivše Jugoslavije i Rusije, i merili smo stepen u kojem te grupe imigranata prihvataju mačo-kulturu. To je ranije bilo vrlo izraženo, ali 20 godina kasnije izgleda sasvim drukčije. Grupe koje sam pomenuo su dobro integrisane – stopa nasilja u njihovim redovima se drastično smanjila i raduje nas što možemo da konstatujemo da je njihova integracija uspela. I da oni ne žive mačo-kulturu kao ranije, ni u porodici ni van nje. Taj zadatak nam sada predstoji sa velikim brojem ljudi koji su došli iz arapskih i afričkih zemalja.

Koliko često ste sprovodili ta ispitivanja mladih muškaraca?

Ispitali smo više od 120.000 njih. I devojke smeju da popunjavaju upitnik. Tu odgovaraju na pitanje da li im se takva vrsta muževnosti dopada ili ne. Većina turskih, ruskih i drugih devojaka nije bila oduševljena mačo-muškarcima. I unutar porodice je došlo do velikih promena. Ranije su turski roditelji mnogo češće znali da udare svoju decu. Sada i muškarci sve ređe udaraju svoje supruge. Svi ti indikatori pokazuju: porodice su postale miroljubivije. Što znači da je mačo-kulturi sve teže da dođe do izražaja.

Što duže ljudi žive u Nemačkoj, tim manje je izražena mačo-kultura?

Tako je. A osnovi uslov je obrazovna integracija. Gimnazijalci su mnogo manje skloni mačističkom ponašanju od učenika zanatskih škola. Onaj ko želi da nešto postigne, više nema razloga da se ponaša kao mačo-muškarac. U Hanoveru, na primer, 85 odsto turske omladine završava gimnaziju ili srednju školu sa delimičnom prohodnošću na fakultet, što je najbolji rezultat u Nemačkoj – i upravo tamo je mačo-kultura najmanje izražena. Jedno od pitanja glasi: „Ima li Nemaca među tvojim prijateljima?“ I tu vidimo: što je veći broj nemačkih prijatelja, to je i mačo-kultura slabije izražena – pa su tako veće i šanse da se mladi identifikuju sa Nemačkom. Integracija je, dakle, moguća. Vrlo je lepo što se to tako odvijalo tokom poslednjih 20 godina. Zbog toga sam optimista i smatram da kada bi opštine imale dovoljno novca i kada bi civilno društvo učestvovalo u tome – što trenutno čini na izvanredan način – da bismo se uspešno izborili i sa doseljavanjem poslednjih godina i pre svega iz 2015.

Da li možda strahujete da će ovakve stvari kao u Kelnu sada češće da se dešavaju?

Nadam se da neće, i to iz tri razloga! Prvo: policija je naučila nešto iz te situacije. Tako nešto još nismo imali. Policija nije bila spremna, jer nije računala sa tim. Ona će u budućnosti biti mnogo budnija. Drugo: žene će se ređe kretati same. To jeste ograničenje njihove slobode i jeste za žaljenje, ali računam s tim da će žene ubuduće uveče da se kreću više u grupama. Treće: sami stranci će shvatiti da će policija sada odlučnije da dela. I tako će zbog krađa povezanih sa seksualnim uznemiravanjem ili zbog pokušaja silovanja biti izricane zatvorske kazne posle kojih će uslediti proterivanje iz Nemačke a toga se ljudi najviše plaše. Jer, došli su da bi ostali ovde. Zato mislim da nije verovatno da će se ovako nešto kao u Kelnu ponoviti.

*Kristijan Pfajfer, 1944, je jedan od najugledniji nemačkih kriminologa, bivši direktor Instituta za kriminološka istraživanja Donje Saksonije a od 2000. do 2003. je bio i ministar pravosuđa te nemačke savezne pokrajine.