„Migranti su dugo bili samo gosti“

DW: Šta je razlog zašto u novoj nemačkoj vladi nema ministara migrantskog porekla?

Damir Softić: Jedan razlog je što je nova Velika koalicija, koju su formirali CDU, CSU i SPD, veliki kompromis. Nije skoro niko iz današnje vlade bio u septembru prošle godine siguran da li će ova koalicija nastaviti saradnju. Kad je došlo do toga, bilo je svima jasno da se nova vlada može formirati samo ako sve strane prihvate mnogo kompromisa. Kad su u pitanju bile osobe koje će se izabrati za ključne pozicije u ministarstvima, neki interni uslovi morali su biti ispunjeni. U svakoj stranci postoje takozvana krila ili struje. Oni imaju svoje kandidate koji lobiraju za pozicije u ministarstvima. Političari migrantskog porekla nemaju takav lobi. To je jedan važan razlog.

Drugi razlog je da je pojava desno-populističke stranke Alternative za Nemačku u parlamentu zahtevala promenu političkih strategija ostalih stranaka. Socijaldemokrate i Demohrišćani su izgubili veliki broj glasača koji su se opredelili za AfD. Zato su stranke odlučile da izaberu konzervativne političare kao što je to Horst Zehofer, ministar unutrašnjih poslova, a ne za „egzotične“ varijante kakve bi bili političari migrantskog porekla.

DW: Da li ovakva konstalacija oslikava stanje u društvu u kojem ekstremna desnica, ali i levica, dobijaju na snazi?

Softić: Definitivno. Mada levica i ne dobija toliko na snazi, koliko bi mogla ako se uzme u obzir da socijalna nejednakost, najvažnija tema levice, u Nemačkoj i dalje raste. Ali je diskurs o izbeglicama zamenio taj diskurs o socijalnoj nepravdi. Socijalne nejednakosti u Nemačkoj nisu nastale zato što su se izbeglice i migranti naselili. Jedan važan razlog su socijalne reforme kao što je Agenda 2010 (liberalizacija tržišta rada i smanjenje socijalnih davanja iz ere Gerharda Šredera, prim. red.). Glasači koji pate od te reforme i koji su glasali za AfD se, umesto da se bore protiv socijalne nejednakost i reforme, bore protiv izbeglica.

 - pročitajte još: Među ministrima Miler do Milera

DW: Nemački državljani migrantskog porekla, bar se stiče utisak, nemaju preteranu želju za bavljenjem politikom. Zašto?

Softić: Ne bih rekao da nemaju interes za politiku. Mnogi od njih se redovno bave politikom, samo eto više politikom zemlje porekla. Istorijski razlog je da se Nemačka dugo godina nije deklarisala kao zemlja imigranata. Šezdesetih su se naseljavali imigranti iz Turske, Italije, Grčke, bivše Jugoslavije… Bila je priča o „gastarbajterima“. Znači oni su bili gosti i svaki gost ima osećaj da se nakon određenog vremena treba vratiti kući.

To je stvorilo specifičnu atmosferu među imigrantima: imali su osećaj da se ne isplati ulagati vreme u politiku jer se jednog dana treba vratiti u zemlju porekla. Sociološki razlog je da su za osobe, koje misle da se profesionalno bave politikom, neophodni ekonomski i vremenski resursi. Imigranti često imaju porodice ili imanje u zemlji porekla. Na to troše mnogo resursa koje ne mogu ulagati u političku karijeru u Nemačkoj.

DW: Skoro da se na prste jedne ruke  mogu izbrojati nemački političari poreklom iz zemalja nastalih raspadom bivše Jugoslavije. Zašto se recimo ljudi poreklom iz BiH aktivnije ne uključuju u političke tokove u Nemačkoj, makar i na lokalnom nivou?

Softić: Suočavaju se sa velikim brojem prepreka. Ljudi se bore s mnogo stvari: ratne posledice, integracija u nemačko društvo, školovanje. Da bi mogli da se aktivnije uključe u političke tokove u Nemačkoj trebalo bi da stvore jače socijalne mreže i organizacije dijaspore. S raspadom Jugoslavije su počeli da se raspadaju i klubovi, mreže i organizacije dijaspore. Mnogi delovi infrastrukture javnog života dijaspore u Nemačkoj su nestali. Veliki deo naroda se posvetio privatnom životu, veri ili politici u BiH.

Na primer političari turskog porekla imaju čvršće mreže u dijaspori. Institucije i organizacije iz Turske ih čak podržavaju. Imigranti turskog porekla rano su osnivali socijaldemokratske turske organizacije u Nemačkoj i počeli da se povezuju sa strankom SPD u Nemačkoj. Postoje jake veze između političara turske dijaspore i institucijama države porekla.

DW: Šta bi nemačko društvo trebalo da uradi da se kod osoba migrantskog porekla, makar to bila druga ili treća generacija, probudi želja za bavljenjem politikom?

Trebalo bi implementirati sistem kvota. Svaka stranka treba da rezerviše određeni broj – recimo 20 odsto jer to je udeo migranata u ukupnoj populaciji – političkih pozicija za kandidate migrantskog porekla. Već se smatra standardom to da se uvedu kvote za učešće žena na rukovodećim položajima u privredi, pa i na političkim funkcijama. Prema podacima nemačkog ministarstva ekonomije, žene sada drže 22 odsto mesta u odborima 30 kompanija obuhvaćenih indeksom DAX 30 frankfurtske berze. Broj je bio mnogo niži dok nije bio implementiran sistem kvota za žene. Onda je potrebno da se uvede kvotni sistem za osobe migrantskog porekla u političkom sistemu, putem kojeg se interesi migranata u politici mogu uspešno predstaviti.

*Sociolog Damir Softić je naučni saradnik na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Studirao je na Univerzitetu u Minsteru, Univerzitetu Berkli, Harvardu i Univerzitetu u Pekingu. Tema njegovog doktorskog rada je „Nova elita, migranti u politici“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android