Milanović sada zna šta hoće – a Plenković?
3. maj 2020.
Obeležavanje 25. godišnjice akcije „Bljesak“ u petak u Okučanima ostaloo je u senci odlučnog odlaska predsednika Zorana Milanovića sa svečanosti. Nisu tome bile krive epidemiološke mere za sprečavanje širenja korona-virusa, nego dvojica pripadnika braniteljskih udruženja koji su iskoristili priliku za isticanje ustaškog pozdrava „Za dom spremni“ na događaju kojim se odaje počast poginulim hrvatskim braniteljima.
Iako zadatak za protokol Ministarstva branitelja zapravo nije bio zahtevan jer je zbog epidemioloških mera bila predviđena državna svečanost tek s predsednikom, premijerom i predsednikom Hrvatskog sabora te predstavnicima vojske i braniteljskih udruženja, pokazalo se da nema nikakvih prepreka da pojedinci koji ističu ustaški pozdrav budu deo državne svečanosti i iskoriste je za promociju protivustavnog slogana.
Kao i često do sada, za to su im poslužili simboli jedinica paravojnih Hrvatskih obrambenih snaga (HOS), koji uključuju šahovnicu s prvim belim poljem i pozdrav „Za dom spremni“.
Za razliku Vukovara, u kojem se opravdanje za HOS-ove simbole u državnim komemoracijama pronalazi u činjenici da su HOS-ovci branili taj grad, pripadnici HOS-a nisu učestvovali u akciji „Bljesak“ jer 1995. godine te jedinice već dve godine više nisu postojale.
Ko se ovde bavi ideologijom?
Predsednik Milanović nije hteo da učestvuje u svečanosti gde se promoviše ustaški pozdrav, pa je na njega upozorio premijera Andreja Plenkovića te tražio da se udalje osobe koje su ga istakle. Kako se to nije dogodilo, predsednik je otišao, a premijer Plenković i šef Sabora Gordan Jandroković su ostali i opravdavali postupak „za dom spremnih“ predstavnika braniteljskih udruženja.
Jandroković je čak optužio Milanovića da je izazvao celu situaciju jer je nedavno, nakon komemoracije u Jasenovcu, izjavio da spomen ploče s ustaškim pozdravom treba razbiti i baciti. Jandroković je predsjednika optužio da izaziva ideološke rasprave, premda je 2017. i sam tvrdio da je „Za dom spremni“ ustaški pozdrav koji je neprihvatljiv.
Predsednik Milanović je slučaj ocenio kao namernu provokaciju i „gaženje žrtava i sećanja na Bljesak“. On je upozorio da se nikad ranije nije dogodilo da krilatica „Za dom spremni“ uđe u zvanični protokol. Poručio je i da će otići sa svakog državnog događaja koji bude uključivao ustašku simboliku i pozdrav.
Nastavak Tuđmanove politike?
Kad se sve zbroji i oduzme, nakon incidenta u Okučanima jasno je da Milanović želi da bude predvodnik u sprečavanju snažnih pokušaja rehabilitacije ustaštva poslednjih godina u Hrvatskoj te da će mu to biti jedna od okosnica političkog delovanja, kao predsednika Republike, ali i vrhovnog zapovednika Hrvatske vojske.
Kad je riječ o armiji, Milanović nastavlja Tuđmanovu i Mesićevu politiku koja ni pod kojim opravdanjima nije dozvoljavala da se vojsci Hrvatske prišiva ustaško nasleđe.
Iako je Milanović postupio državnički, aveti njegove političke prošlosti, pre svega premijerskog mandata, prate ga u stopu pa se mnogi pitaju da li je zaboravio da se svojevremeno dodvoravao „šatorašima“, kako su posprdno nazivani branitelji koji su dugo protestovali u šatoru pred Ministarstvom branitelja. Među njima bile su i grupe koje su sada istakle ustaški pozdrav. Baš je njima Milanović ispričao kako je i njegov deda bio ustaša (drugi je bio partizan).
Mnogi podsećaju i da Milanović 2015. godine, kao premijer, na 20. godišnjici „Oluje“ uopšte nije reagovao na iste HOS-ove majice zbog kojih je u petak otišao s svečanosti u Okučanima. Sad se brani da je moguće da ih nije video, i da to što nije reagovao ne znači da se slaže s onima koji ih ističu.
Milanovićev zaokret
Ne zaboravlja se i da je baš Milanović, kao premijer, dozvolio da šator sa braniteljima izraste u novi izvor istorijskog revizionizma, iz kojeg će u osvajanje vlasti krenuti bivši lider HDZ i premijer Tomislav Karamarko i predsednica Kolinda Grabar Kitarović, glavni generatori proustaške politike u HDZ.
Danas Milanović, kao šef države, premijera Plenkovića optužuje za kukavičluk i strah pred istim onima pred kojima je i sam pokleknuo.
Baš kao Milanović tada, i Plenković danas, u susret parlamentarnim izborima, kalkuliše i ne usuđuje se da produbi sukob s krajnjom desnicom u HDZ-u i izvan njega. To ga onemogućava da se prikaže kao snažan državnik, ali i čini štetu hrvatskom društvu, baš kako je to bilo i s Milanovićevim kukavičlukom 2015. godine.
No, otad je prošlo pet godina, Milanović je očito savladao lekcije koje je morao savladati kako bi izrastao u lidera i ima sigurnih pet predsedničkih godina na Pantovčaku, tokom kojih ne mora nikome da se dodvorava.
Zbog novostečene pozicije i podrške građana koju je osvojio na predsedničkim izborima nema razloga da se sumnja da će Milanović ovog puta istrajati, ali sam ne može da ućutka revizioniste jer su oni, prvenstveno, problem HDZ-a. Bez Plenkovića, odnosno Vlade i parlamentarne većine koja bi zakonom zabranila pokušaje rehabilitacije ustaštva, to neće ići.
Šatoraši i crkva su, kako je dokazalo i istraživanje docenta s Pravnog fakulteta Daria Čepe, HDZ-ova interesna grupa koja služi destabilizaciji vlasti kad je HDZ u opoziciji ili kako bi se HDZ-u pomoglo da ostane na vlasti.
Milanovićeva lagodnija pozicija mogla bi da pomogne i Plenkoviću jer predsednikov pritisak da se konačno zabrane ustaški simboli i pozdrav „Za dom spremni“ može postati dobro opravdanje da, u eventualnom narednom mandatu, Plenkovićev HDZ kaže konačno zbogom rehabilitaciji ustaštva u Hrvatskoj.
To mu opravdanje ne treba spram građana iscrpljenih od briga zbog pandemije, zemljotresa u Zagrebu i konstantne ekonomske krize, nego zbog šačice moćnih, „za dom spremnih“ pojedinaca u sopstvenim redovima u kojima većina građana danas vidi tek one koji su se dobro uhlebili te privlače pažnju revizijom istorije i uznemiravanjem javnosti.