Minhenska konferencija o bezbednosti: šta se može očekivati?

Na dugačkom spisku učesnika Konferencije o bezbednosti je oko 800 imena. A jedan čovek koji nije na spisku, ipak će značajno uticati na rasprave u Minhenu. Reč je o Donaldu Trampu.

Otkako je bivši američki predsednik nedavno sa samo nekoliko reči doveo u pitanje globalnu bezbednosnu arhitekturu, među državama-članicama NATO vlada nemir. Tokom jednog nastupa u okviru predizborne kampanje, Tramp je rekao da kao predsednik neće pružati vojnu pomoć onim članicama NATO koje ne ispunjavaju svoje finansijske obaveze.

Moguće je da će se nemir oko te izjave osetiti i u hotelu „Bajerišer hof“ u kojem se održava konferencija. U svakom slučaju, razgovori će se fokusirati na tri tačke.

Stabilnost zapadnog vojnog saveza

Pre svega će biti reč o stabilnosti NATO. Kolika je njegova vrednost ako bi SAD, najvažnija država-članica, vezala vojnu pomoć uz moralno pitanje koje se odnosi na praksu plaćanja? To je Tramp rekao pre sedam dana i ne prvi put. I 2018. godine, u vreme kada je bio američki predsednik, u jednom intervjuu je izjavio da ne bi branio Crnu Goru.

Šef Konferencije o bezbednosti Kristof Hojzgen zalaže se za to da se o rečima bivšeg, a možda i budućeg američkog predsednika ne diskutuje uzbuđeno. On smatra da bi umesto toga države morale da ispune svoje domaće zadatke. A to nas dovodi do naredne tačke.

Veliki izdaci za odbranu

Tema konferencije biće nivo izdvajanja za odbranu pojedinih država-članica NATO. Nemačka, koja već dugo nije ostvarila cilj, odnosno ne izdvaja dva odsto svog BDP-a na odbranu, ispuniće tu NATO-obavezu 2024. godine. I to bi tako trebalo da ostane i narednih godina, kako to stalno naglašavaju nemački ministar finansija Kristijan Lindner i kancelar Olaf Šolc.

Ipak, bez odgovora ostaje pitanje kako može da se zagarantuje finansiranje: da li će značajno biti povećana posebna sredstva iz fonda namenjenog Bundesveru kojih je trenutno 100 milijardi evra ili će biti suspendovana tzv. „dužnička kočnica“ za potrošnju za odbranu.

Samostalnija evropska odbrambena politika?

Treće – to je pitanje samostalnije evropske odbrambene politike. Postoji konsenzus da Evropa mora da učini više na poboljšanju sopstvene odbrambene sposobnosti, nezavisno od ishoda izbora u SAD. Postoje, međutim, različite ideje o tome kako bi to trebalo da izgleda.

Neposredno uoči bezbednosne konferencije u Minhenu rasplamsala se rasprava o nuklearnom štitu Evrope. Hojzgen je izričito protiv Evrope kao „nuklearne sile“. To je, kako kaže, s jedne strane nespojivo s ugovorima o neširenju nuklearnog oružja, a s druge – ne želi ni da zamišlja kako bi evropska bezbednost izgledala bez američkog zaštitnog kišobrana.

Zabrinutost zbog eventualnog izostanka američke pomoći Ukrajini

Centralno pitanje ponovno će biti agresorski rat protiv Ukrajine. Pre dve godine ukrajinski predsednik imao je nezaboravan i emotivan nastup na Konferenciji o bezbednosti: „Bićemo zaboravljeni“, požalio se Volodimir Zelenski četiri dana pre ruskog napada na njegovu zemlju. Žestoko se zalagao za bezbednosne garancije i odmah nakon svog govora odjurio nazad u Kijev. Očekuje se da će on i ove godine doći u Minhen.

Njegov poziv za podršku postao je hitniji. Ukrajini nedostaje oružja i municije. Rusija je tu delimično i pet puta nadmoćnija. Osim toga, ove sedmice je američki Senat odobrio paket pomoći u visini od oko 60 milijardi dolara. Međutim, Predstavnički dom, u kojem većinu imaju Republikanci, mogao bi taj paket da odbije – i za sada se čini da hoće. Evropa pak ne bi mogla da popuni tu prazninu.

Osim Zelenskog, i Evropljani će da iskoriste priliku u Minhenu za lobiranje kako bi uticali na republikanske senatore i kongresmene da podrže Ukrajinu. Nigde van SAD ne može se videti toliko američkih predstavnika na jednom mestu, kao na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Politički spid-dejting

O politici će se raspravljati na javnim diskusijama na Minhenskoj konferenciji, ali politika se vodi i na gornjim spratovima hotela, nedostupnim za javnost. Biće održani brojni bilateralni susreti, a oni ponekad čak liče na politički spid-dejting.

„Ne možete ni da zamislite koliko smo opravdanih zahteva morali da odbijemo zbog nedostatka prostora“, kaže Hojzgen. On i pored toga ne želi da konferenciju preseli na neko drugo, veće mesto, jer u hotelu „Bajerišer hof“ su, kaže, upravo zbog prostornog ograničenja svi prisiljeni da međusobno razgovaraju. Na kraju krajeva, i moto konferencije glasi: „Dijalogom do mira“ (Peace through dialogue).

Ipak, već tri godine nisu pozvani predstavnici ruske ili iranske vlade. Šef konferencije Hojzgen kaže da se Rusija prvo mora da se „vrati u civilizaciju“ i da prizna Ukrajinu kao državu. A Iranu, koji podržava, kako Hamas, tako i Huti-pobunjenike, Hojzgen, kako kaže, ne želi da prostire crveni tepih.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok boravila je do četvrtka u Izraelu u svojoj petoj poseti Bliskom istoku od napada Hamasa na Izrael. U Minhenu će ona nastaviti svoje napore za humanitarni prekid vatre i oslobađanje više izraelskih talaca – zajedno s američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom i drugima. Najavljen je dolazak izraelskog predsednika Icaka Hercoga i ministra spoljnih poslova Izraela Kaca, ali i premijera palestinskih autonomnih oblasti Mohameda Štajeha. Očekuju se i predstavnici Katara i Egipta. Oni često preuzimaju posredničku ulogu u ratu između Izraela i Hamasa.

Kakvu će ulogu imati Kina?

Prošlogodišnja najava kineskog ministra spoljnih poslova Vanga Jija u Minhenu da pokreće „mirovnu inicijativu“ za Ukrajinu bila je iznenađenje. Neposredno pre toga, kineski predsednik Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin opisali su sebe kao „najbolje prijatelje“. Sumnje u ozbiljnost te inicijative ne samo da su potvrđene, već je i Kina naknadno pokazala da drži stranu Rusiji: kineske firme prodale su Rusiji dronove sposobne za borbu i druge komponente oružja. Osim toga, i Kina i Indija od početka rata naveliko u kupovale naftu i prirodni gas od Rusije.

Ji ovog vikenda ponovno stiže u Minhen. Prema proceni Janki Ertel, ekspertkinje za Aziju u trustu mozgova Evropski savet za spoljne odnose, on će negirati da njegova zemlja tako snažno podržava rusku vladu. Na taj način, kaže ona, Ji želi da povrati narativ mira. Istodobno, nedavno je uočeno da se Kina, zbog svojih trenutnih ekonomskih problema, trudi da privuče investitore i da otvorenije nastupa.

To ne znači da Kina postaje spremnija na kompromis oko, recimo, pitanja Tajvana. Peking Tajvan vidi kao svoju teritoriju i preti ratom kako bi potvrdio svoja prava na njega. Važnu ulogu tu igraju i američki izbori u novembru, jer u slučaju da predsednik postane Donald Tramp, američka zaštita Tajvana mogla bi da bude dovedena u pitanje.

Bezbednosna konferencija u tranziciji

Konferencija u Minhenu se tokom godina razvila u globalni forum za rasprave. Ona danas s ponosom predstavlja raznolikost, a pojam „bezbednost“ odavno je proširen. Nije reč samo o vojnoj bezbednosti, već i o pitanjima kao što su klimatska bezbednost, bezbednost hrane i zdravlja, ekonomska bezbednost. Ove godine se tako očekuje dolazak više nego ikad predstavnika zemalja tzv. Globalnog juga.

il/zi (br)