Ministri sporta protiv kladioničarske mafije

Kako je već prvog dana Konferencije naglasio domaćin, nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih, „vrlo često je nažalost slučaj da se rezultat neke utakmice ili takmičenja zna već unapred jer postoji dogovor između sudija, igrača i kladioničara. „U tom smislu postoji opasnost, više nego ikada pre, od gubitka čarolije. Rezultat neke utakmice mora da bude otvoren i neizvestan sve do kraja“, rekao je Fridrih. Nemački ministar je dodao da je „nameštanje rezultata donosi izvanrednu zaradu svetu međunarodnog organizovanog kriminala“.

U svom govoru on je naveo najnovije podatke koje je sakupio Europol (Evropska policija). Prema njima, policija je proteklih godina registrovala više od stotinu fudbalskih utakmica za koje postoji sumnja da su bile unapred dogovorene. Osumnjičeni dolaze iz 15 zemalja. „Tome se mora dodati još stotine drugih sličnih utakmice odigranih u Africi, Aziji, Severnoj, Južnoj i Srednjoj Americi“, rekao je Hans-Peter Fridrich. Do koje mere je kladioničarsko tržište unosno pa samim tim i sklono manipulacijama, pokazuje i primer prošlogodišnje finalne utakmice Lige šampiona između Čelsija i Bajerna (4:3). Kladionice su tada zaradile oko milijardu evra. Nemački ministar i njegove kolege iz celog sveta zato su još uoči Konferencije najavili da se nadaju da će zajednički dati nove impulse borbi protiv globalne kladioničarske mafije. I nemačka kancelarka Angela Merkel naglasila je da „međunarodna strategija u borbi protiv dopinga i korupcije može da samo da poveća vrednosti sporta“.

Sport se uvek dobro prodaje

Nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova nadležno je i za podsticanje sporta. Vlada u Berlinu godišnje investira više od 200 miliona evra u talentovane sportiste i sportske timove. Da se i u redovima tih sportista i klubova koji dobijaju finansijsku podršku države mogu naći i „nečasni“ pobednici i osvajači medalja, toga je svestan i sam ministar Fridrih. Princip pomoći koja se finansira iz novca poreskih platiša, funkcioniše na isti način kao i privatno preduzetništvo: Oni koji ulažu novac očekuju i rezultate. A sport se uvek dobro prodaje – i u najširem smislu tih reči.

Napredak na polju sporta svetski ministri očekuju i kada je reč o integraciji hendikepiranih osoba, odnosno, onih sa telesnim nedostacima. U tom smislu, u Berlinu je prikazan i film „Zlato – ti možeš više nego što misliš“. Film govori o životnoj priči i sportskim dostignućima trojice vrhunskih sportista sa telesnim nedostacima. Mihael Hamon i njegova filmska ekipa pratili su i godinu dana snimali nemačku plivačicu Kirsten Brunh, maratonca iz Kenije Henrija Vanjoikea i Australijanca Kurta Firnlija na njihovim pripremama za prošlogodišnje Paralimpijske igre u Londonu. Na njima je učestvovalo više od 4.200 sportista iz 166 zemalja. No, kako je naglasio Friedrich, „te brojke ne smeju da nas zaslepe jer još uvek na svetu postoji veliki broj onih kojima se nudi prilika da iskoriste sve šanse koje im pruža sport“.

Borba za spas rvanja

Isto tako, Fridrih je dodao da bi i mediji trebalo učine više da po pitanju izveštavanja i prenosa utakmica i takmičenja na kojima učestvuju takvi sportisti. Do sada je po pravilu tako da se o tim takmičenja čuje samo svake četiri godine, kada se održavaju Paralimpijske igre. Problem je naravno u atraktivnosti i popularnosti te vrste takmičenja kod široke javnosti. No, u zavisnosti od gledanosti, izveštava se i o sportskim veštinama uopšte, bez obzira na to da li su sportisti sa telesnim nedostacima ili bez njih.“ „Budući da su kvote gledanosti te koje odlučuju, rvanje će, na primer, po svemu sudeći biti isključeno iz programa Olimpijskih igara 2020. godine. No, ja još uvek nisam izgubio svaku nadu da će se situacija ipak popraviti“, rekao je nemački ministar.

Irina Bokova, direktorka Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu pri UN (UNESCO), naglasila je da bi se ona lično veoma radovala kada bi rvanje ostalo u programu Olimpijskih igara. S obzirom na to da je upravo taj sport jedan od najraširenijih sportova u njenoj domovini Bugarskoj, Bokova se do sada u više navrata založila za očuvanje i održanje tog sporta. Međutim, prema mišljenju Irine Bokove, „pravi sport se zapravo može naći samo na ulici i u školama“. „A upravo njega zanemaruju kako televizijske stanice, tako i sponzori, ali i političari. Došlo je vreme da politika prihvati izazove modernog sporta – jer naime: gledanje utakmica i takmičenja na televiziji svakako je u redu, ali ako se sami bavimo sportom, to je nešto sasvim drugo i mnogo bolje!“, rekla je Irina Bokova.

Autori: Marsel Firstenau / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković