Mo Jan - tiha voda breg roni

Realizam pisanja i privrženost istočnom delu Kine preovlađuju u delima ovog 57-godišnjaka, koga porede sa Vilijamom Foknerom i Gabrijelom Garsijom Markesom, piše agencija Frans pres. Mo Jan danas je jedan od najuglednijih kineskih autora kako u zemlji tako i u inostranstvu. On je često optuživan da mu nedostaje solidarnosti sa disidentima. Evo izbora iz novinskih komentara.

Noje prese (Hanover): „Mo Jan je dobio trku. Za to ima razloga. Knjige su mu debele i bremenite pričama, ali i pored sveg kolorita sadrže i iskaze koje možemo da razumemo i mi na Zapadu. Nije loš izbor, ali nije ni preterano ubedljiv.“

Libeker nahrihten (Libek): „Sada se Švedska akademija nauka poklonila Kini. Može biti da je pisac iz Pekinga dostojan nagrade, ali nameće se sumnja da ovim priznanjem nije nagrađan pisac, već država koju više niko ne može da zaobiđe.“

Vestfalenpost (Hagen): „E, pa sad još i Nobelova nagrada – komentar je koji se mnogima oteo, ali u književnim krugovima ta nagrada nikako ne važi kao nezaslužena. Moov magični realizam je literatura koja se lepo čita, koja moderno pisanje povezuje sa tradicionalnim mišljenjem. Sadrži kritiku sadašnjice, ali ne i pobunu. Možda će na kraju mekši pristup uvođenju promena biti uspešniji…“

Der noje tag (Vajden): „Članovi žirija su prilikom dodele nagrade verovatno razmišljali o tome da je u pitanuju književna, ali i politička odluka. Mo jan je pseudonim Guana Mojea i znači: onaj koji je bez teksta. Najmlađi dobitnik Nobelove nagrade za književnost ostavlja čitaoce bez teksta – ali i poziva na otkrivanje komadića jedne nepoznate literature.“

Noje osnabrike cajtung (Osnabrik): „Jedan Kinez, ali ne disident, dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Ovoj nagradi nedostaje jednoznačnost na koju smo navikli u ophođenju sa Kinom. Tamo gde režim pokreće krivične procese ili umetnicima poput Lijaoa Jivua ili Liua Sjaoboa ne dozvoljava izlazak iz države, jasno je na kojoj strani su simpatije Zapada. Na Mo Jana ne može da se primeni gruba trijaža. On se aranžirao sa režimom. Čak je 2009. rame uz rame sa kineskim ambasadorom napustio salu kada je na Frankfurtskom sajmu knjiga trebalo da govore kineski disidenti. Ali, on istovremeno koristi svoju poziciju da bi problematizovao neke političke teme. Mo Jan nije u opoziciji već na neslobode reaguje kompromisom, i zbog toga nas on primorava na pažljivo čitanje.“

Merkiše algemajne (Potsdam): „Naravno da sada može do mile volje da se spekuliše o tome da li je dodeljivanje Nobelove nagrade gest kompenzacije. Kineski funkcioneri su bili sve samo ne oduševljeni kada je 2011. borac za građanska prava Liju Sjaobo dobio Nobelovu nagradu za mir. Mo Jan se možda seljački lukavo probija kroz minska polja politike, ali isto tako piše i jake romane o ludim protivrečnostima, uznemirujućim i slatko-kiselim trenucima iz života Kine. A to može da opravda Nobelovu nagradu.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković