Molitva, a ne propovedanje nasilja

Za Tahau Sabrija, imama berlinske džamije Dar al-Salam, stvar je jasna: ako je moguće dokazati da se u nekoj džamiji šire radikalne ideje ili poziva na nasilje, onda ta džamija mora da bude zatvorena. „To se podrazumeva“, kaže Sabri. Zbog toga je postupak vlasti prema berlinskoj organizaciji „Fussilet 33“ apsolutno odgovarajući i razumljiv. „Svako ko širi takvu ideologiju ili poziva na nasilje, nije dobro došao u Nemačku, bez obzira na to da li je reč o domaćim ekstremistima i institucijama, ili špijunima koji rade za strane službe. Nema države koja će to da dozvoli“. Takvog mišljenja je većina muslimana. Sabri u izjavi za DW kaže da se ne boji da će se radikalna islamistička ideologija proširiti u Nemačkoj.

Kao i Sabri, većina drugih muslimana u Nemačkoj, pozitivno se izjasnilo o ovonedeljnoj raciji protiv udruženja „Fussilet 33“ i još 24 objekta koja se dovode u vezu sa ovim udruženjem. „To je dokaz da postoji pravna država“, kaže Taha Sabri. „Ta pravna država je za slobodu mišljenja i podstiče različitost. Ovde svako može da veruje u šta hoće, sve dok poštuje nemačke zakone.“

Pozitivno se izjasnio i Centralni savet muslimana. „Onaj ko regrutuje borce za IS i ko podstiče ekstremizam, ne može da se poziva na versku slobodu, niti na islam“, izjavio je predsednik Saveta Ajman Mazjek, za katoličku novinsku agenciju (KNA). On je takođe pozdravio akciju nemačke policije.

Mesto za molitvu i ni za šta drugo

Akciju protiv „Fussileta 33“ pozdravio je i Mubarak Kutna, imam u Frankfurtu: „Džamije su mesta za molitvu“, kaže Kutna za DW. Ako neke džamije imaju veze sa terorističkim grupama, onda one moraju da budu zatvorene. „To je sasvim logično. Džamije su napravljene kako bi vernici imali priliku da se mole bogu, a ne da se u njima propoveda nasilje ili da se podržavaju strane službe“. Kutna se boji da zatvaranje džamija može da dovede do toga da svi muslimani budu stavljeni pod generalnu sumnju.

Imam iz Frankfurta takođe ističe da nije prikladno zatvoriti džamiju samo zato što u nju mogu da uđu i teroristi. Na osnovu toga bi privremeno mogao da bude zatvoren veliki broj džamija i verskih institucija. „Članovima nekog džemata nije jednostavno da prate ko i iz kojih razloga dolazi u džamiju. To posebno važi za one džamije koje posećuje veliki broj ljudi.“

Teškoće sveobuhvatnog nadgledanja

Za očekivati je da se „pogođeni članovi povuku u privatnost ili odlaze u druge džamije“, izjavila je za DW šefica istraživačkog centra FFGI, Suzane Šreter. „Uvek je to igra mačke i miša koja se ne može sprečiti“. Ali, to nije nužan argument protiv akcije snaga bezbednosti.

Teolog Ralf Gadban kaže da je teško pratiti takva udruženja. U Nemačkoj postoji preko 3.000 džamija. Nemoguće je da ih država sve nadgleda. Zbog toga se policija koncentriše na one za koje zna da sarađuju sa esktremističkim organizacija ili stranim službama.

Uglavnom se radi o tradicionalnom islamu

Gadban veruje da će takvi koraci dovesti do toga da svi muslimani budu stavljeni pod generalnu sumnju. On navodi podatke iz studije objavljene pre dve godine u kojoj se navodi da trećina od ukupnog broja džamija u Berlinu ima salafističku orijentaciju. Značajan broj džemata izjasnio se da je opredeljen za politički islam, ali to ne znači da ti džemati propagiraju nasilje.

Ostali deo džemata neguje tradicionalni islam u kojem se vernici susreći samo za vreme molitve. Džamije koje su zatvorene, samo su veoma mali broj od ukupnog broja verskih ustanova u Nemačkoj.

Upravo zbog toga je Gadban skeptičan kada je reč o saradnji nemačkih vlasti sa džematima u borbi protiv radikalnog islama. O tome se diskutuje već tri godine i ta tema je predmet konferencije o islamu. Međutim, problem je što mnogi džemati nemaju kontakte sa predstavnicima udruženja koja učestvuju na toj konferenciji. Posebno ne oni koji su finansirani iz inostranstva.

Saradnja u borbi protiv ekstremizma

„Mnogi džemati spremni su na saradnju s nemačkim vlastima“, kaže Taha Sabri. Međutim, postoji još jedan problem: „Islam u Nemačkoj zvanično nije priznat kao religija. Zbog toga nas tretiraju kao verske grupe, ali ne kao verske institucije. Sabr smatra da bi pravno priznavanje islama dovelo i do veće podrške džematima. „Na taj način bi bilo više inicijativa u borbi protiv ekstremizma i saradnji sa nemačkim vlastima.“

Međutim, to bi moglo potrajati. Do sada, za razliku od katoličke crkve, nema institucije koja bi predstavljala sve, a u najmanju ruku većinu muslimana u Nemačkoj. Do zakonskog priznavanja islama kao religije u Nemačkoj, nije došlo pored ostalog i zbog tog pitanja.