Moskva: mučenje koje svi treba da vide

Ruske službe bezbednosti nikada nisu bile poznate po blagom postupanju s osumnjičenima. Ali, slike četvorice muškaraca koji su navodno bili učesnici terorističkog napada na koncertnu dvoranu „Krokus siti“ u Moskvi neobične su čak i za ruske standarde.

Pred moskovskim Okružnim sudom Basmanji u nedelju uveče predstavljena su četvorica muškaraca koji su očigledno bili izloženi teškom mučenju. Jedan od njih, čiji je ime navedeno kao Saidakrami Murodali Račabalisoda, imao je ne samo modrice na glavi i nateklo oko.

Preko njegovog levog uha nalazio se zavoj – očigledno mu je nakon hapšenja odrezan deo uha. Prema izveštajima medija, video-snimak koji pokazuje brutalno postupanje prema tom zatvoreniku navodno je bio objavljen na Telegram-kanalu bliskom grupi Vagner.

Mučenje elektrošokovima?

Još jedan uhapšeni, Šamsidin Fariduni, takođe se pojavio pred sudom s vidljivim otocima na licu. Slike na Telegramu navodno pokazuju kako je nakon hapšenja mučen elektrošokovima u području genitalija.

Oko vrata uhapšenog Dalerdžona Mirsojeva u sudnici se videla plastična kesa – posmatrači su zaključili da mu je time oduziman dah. I on je imao modrice na oku.

Četvrti privedeni, čije ime je navedeno kao Muhamedsobir Fajsov, uveden je u sudnicu u bolničkoj pidžami i na invalidskim kolicima. Posmatrači su napisali da je izgubio svest tokom saslušanja. On je očigledno ostao i bez levog oka.

Ruske službe bezbednosti nisu se potrudile da pred sudom prikriju stanje osumnjičenih. Naprotiv, stvoren je utisak da želi da se domaćoj i međunarodnoj javnosti ciljano pokaže kako se postupalo s tim ljudima.

Optužbe s predistorijom

To da ruske službe bezbednosti muče osumnjičene nije ništa novo: nevladina organizacija za ljudska prava „Hjuman rajts voč“ (HRW) već dugo za to optužuje tamošnje vlasti. Ruska nevladina organizacija „Ekipa protiv torture“ na svojoj veb-stranici navodi više od 3.700 slučajeva kršenja ljudskih prava i više od 370 slučajeva mučenja.

„Jasno demonstrativni karakter mučenja“ ipak predstavlja jedan novi kvalitet, navodi londonski „Gardian“, citirajući Tanju Lokšinu iz HRW. Očigledno je da prizori mučenja osumnjičenih, kako je rekla, nisu slučajno objavljeni. To je, smatra ona, ciljano upozorenje svima koji planiraju napade u Rusiji:

„Takvi video-snimci pokazuju meru do koje je nasilje u poslednje dve ratne godine u Rusiji postalo normalnost. Ranije je postojao širok spektar optužbi za sistematsko mučenje od strane ruskih službi bezbednosti, do sada bi bilo nezamislivo da one ponosno objave video-dokaze o tome“, rekla je Lokšina.

Ruski politikolog i novinar Kiril Rogov ide i dalje, i u tim događajima prepoznaje specijalnu tehniku ruskog predsednika Vladimira Putina kojom on reaguje na krize i otkrivene slabosti.

Portal „Dekoder“ citira Rogova: „Ta tehnika se sastoji u sledećem: kada neka kriza otkrije tvoju slabost, bes osvete mora biti usmeren na onoga ko je unutar dometa. To po pravilu nije neko ko je odgovoran za tvoju slabost, ali to ne igra nikakvu ulogu, jer pre svega žestina i efekat udarca imaju za cilj da uklone utisak tvoje slabosti koji je nastao tokom prethodnog poraza. To je smisao te tehnike.“

Orden i smrtna kazna?

Neki od službenika koji su učestvovali u hapšenju osumnjičenih, prema izveštajima medija, već su dobili odlikovanja. Ruska vlada istovremeno nije pokazala interesovanje za optužbe za mučenje i odbila je da ih komentariše.

O tome se oglasio bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekavši da bi svi koji imaju veze s napadom ili makar samo gaje simpatije prema napadačima, trebalo da budu ubijeni.

Medvedev je najkasnije od početka invazije Rusije na Ukrajinu preuzeo ulogu radikalnog agitatora. Ipak, on nije u tome nije usamljen, jer je u Rusiji nakon terorističkog napada pokrenuta debata o ponovnom uvođenju smrtne kazne. Nju je 1999. ukinuo tadašnjeg ruski predsednik Boris Jeljcin.

Predsednik parlamenta Vjačeslav Volodin smatra da smrtna kazna može brzo ponovo da se uvede, jer ona formalno nikada i nije ukinuta. Za to je, kako kaže, potrebna samo odluka Ustavnog suda.

ea/fš (ard)