Moć umetnosti u ozbiljnim vremenima

U mom detinjstvu u komunističkoj Rumuniji, književnost je imala poseban značaj: zabranjene knjige su cirkulisale od porodice do porodice. Uopšte, knjige su bile prozor u svet i zato što su se uglavnom bavile pitanjima ljubavi i smrti, bile su kutak ljudskosti u diktatorskom režimu.

I posle tog mračnog vremena komunizma, ja sam više nego ikada ubeđena da književnost - čitanje kao i pisanje - obrazuje za empatiju. Ona to čini kroz izazov da se zaroni u druge svetove, da se prate drugačije misli.

Ali, šta ja kao književnica i majka u Zirihu, recimo, mogu da uradim za ljude iz Sirije koji beže kod nas u Evropu?

Zajedno sa Gundom Ceb koja se bavim pozorištem, pre godinu dana sam u Cirihu pokrenula seriju književnih večeri čiji prihodi kao direktna pomoć odlaze izbeglicama u Grčkoj Turskoj. Jednom mesečno, troje poznatih autora iz Nemačke čitaju delove svojih najnovijih knjiga ili tekstove koje su napisali za ovu priliku. Nisu svi tekstovi o ratu i migraciji, ali svi govore o ljudskosti i onome što nas drži zajedno: kao i umetnike i kao ljude.

Kako pisati u diktaturi, kakva ograničenja doživljava pisac u slobodnom svetu, šta otežava pisanje i šta ga podstiče? U čemu je vrednost knjige, ako se prodaja ostavi po strani? Književne večeri koje organizujemo u dobrotvorne svrhe izgledaju tako da ja samo kratko predstavim autora i tekst koji će biti čitan. Pored autora, dvoje glumaca čitaju i prevedene tekstove. Koliko razigrana i eksperimentalna umetnost može biti u vreme velike ozbiljnosti? Šta može i šta treba da uradi umetnost u turbulentnim vremenima, odnosno šta je čini slobodnom? Na ova pitanja mi odgovaramo u tekstovima koje prezentiramo.

Posle čitanja, autori i gosti sede zajedno, služi se kuvano vino ili topla supa. Razgovori su neverovatno politički, neverovatno, jer su svima nama poznate priče o tome da posle Friša i Direnmata u Švajcarskoj postoji samo politička apatija. Kakva greška! Pisci su, upravo zbog onoga čime se bave, osteljivi seizmografi svoje okoline, dakle neminovno politički. Jedino što ih više ne doživljavamo kao glas društva, jer se njihove knjige definišu preko tržišne vrednosti, tokom jedne sezone, sigurno ne više od dve, a onda već zastarevaju.

Književne večeri su veoma popularne, jer proizilaze iz jedne potrebe. Prikupljaju se značajne sume novca, a sam događaj publiku navodi na dalje inicijative, bilo da se anagažuju za donacije ili pružaju pomoć na licu mestu u Sredozemlju. Upravo u ovom nesigurnom vremenu, snage svih ljubitelja Lepote moraju se udružiti, i moć civilnog društva koja zrači umetnosti kanalisati, u projekte za pružanje hitne pomoći. Upravo u ovim teškim vremenima mora se pokazati da na početku svake umetnosti stoji čovek - i bezuslovna humanost.