Može li mir da preživi izbore?
4. maj 2018.
Kolumbijci su slavili kada je krajem 2016. godine, posle pedeset godina borbe, potpisan mirovni sporazum sa militantnom grupom FARC. Ali danas, dok se zemlja priprema za predsedničke izbore, sve su glasniji političari koji tvrde da taj dogovor mora da se menja. Predsednik Huan Manuel Santos je čak te godine dobio Nobelovu nagradu za mir.
- pročitajte još: Zbogom oružje
No sada je desničar Ivan Duki glavni favorit na izborima, a on je već oštro kritikovao sporazum zbog navodne popustljivosti prema gerlicima. Duki smatra da bivšim liderima FARC nije trebalo dozvoliti da se kandiduju za parlament niti im pružiti mogućnost amnestije za šverc droge. On takođe zagovara i odštetu za žrtve ove militantne grupe.
Prema najnovijim anketama, Duki ima oko 38 odsto podrške što je deset odsto više od levičara i pristalice sporazuma Gustava Petra.
Istovremeno, i bivši gerilci zameraju vlastima da se ne pridržavaju uslova zacrtanih u sporazumu. FARC, koji se transformisao u političku partiju, kaže da kongres, vrhovni sud i aktuelni predsednik Santos donose ukaze i odluke kojima menjaju „suštinu“ dogovora.
„Nismo dobili najbolje signale od vlade i kolumbijskog državnog aparata“, saopštili su predstavnici FARC u sredu.
Istog dana, Duki je izjavio da pojačava svoje obezbeđenje jer ga je policija obavestila da se priprema napad na sedište njegove kampanje. Duki tvrdi da napadači planiraju da pošalju pismo-bombu zgradu u kojoj se nalazi njegova kancelarija u Bogoti.
Mir nema alternativu
U razgovoru za DW predsednik Nemačko-kolumbijskog mirovnog instituta Štefan Peters podseća da je u Kolumbiji bilo ljudi koji su imali koristi od poluvekovnog rata sa militantom grupom. „Prevarili su se oni koji su pretpostavljali da će potpisivanje sporazuma sa FARC biti najteži deo procesa“, rekao je Peters.
- pročitajte još: Uspomena sa groba Pabla Eskobara
Kolumbijci su odbili prvobitnu verziju sporazuma na referendumu u oktobru 2016, ali sa izuzetno tesnom većinom – tek 50,2 odsto glasalo je protiv. Vlada je zatim uspela da progura novu verziju dogovora. No podele u društvu opstaju do danas, kaže Peters.
„Jedan od ciljeva političke klase mora da bude da se skeptici ubede da mir nema alternativu“, dodaje ovaj stručnjak. „Može da se razgovara o ovom ili onom detalju, ali jedini način je da se u Kolumbiji stvori jasna većina za mir i da stanovništvo oseti da se situacija poboljšala.“
Peters ističe da niko ne želi da se javno i direktno izjasni kao protivnik mirovnog sporazuma. Međutim, čak i ako se sporazum ne odbaci direktno, nova administracija bi mogla da jednostavno zanemari svoje obaveze u političkom i pravnom smislu i tako dovede do urušavanja dogovora.
Revizija sporazuma – velika greška
Ukoliko nijedan od šestorice kandidata ne osvoji apsolutnu većinu 27. maja, Kolumbijci će predsednika izabrati u drugom krugu 17. juna. U tom slučaju pobednik na izborima će u dobroj meri zavisiti i od političkih saveznika dvojice finalista.
Jedan od kandidata za predsednika je Umberto de la Kalje, nekadašnji potpredsednik i glavni predstavnik kolumbijske vlade u pregovorima sa gerilom. U izjavi za agenciju Rojters, De la Kalje kaže da bi bila ogromna greška da se sporazum naknadno menja. „Vlada koja ne ispunjava svoju reč čini nešto podmuklo“, dodaje on.
Lider FARC Rodrigo Londono u martu je objavio da se neće kandidovati zbog problema sa srcem. Ova levičarska grupacija pretrpela je katastrofalan poraz na nedavnim parlamentarnim izborima, gde je osvojila manje od jednog procenta glasova.