„Mrtvaci dolaze“ u Evropu

„Mrtvaci dolaze“ – zvuči kao naslov nekog filma strave i užasa, a bilo je najavljeno kao kolektivna umetnička akcija. Na muslimanskom delu groblja Berlin-Gatov su u prisustvu jednog imama pokopani navodni posmrtni ostaci jedne izbeglice iz Sirije koja se utopila u Sredozemnom moru. Njen leš prethodno je ekshumiran u Italiji.

Sudbina te Sirijke karakteristična je za sudbinu mnogih izbeglica. Ona se, zajedno sa svojim suprugom i troje dece dala u bekstvo iz Damaska preko Sudana, Egipta i Libije. Kopneni put preko Turske bio im je zatvoren ogradom od bodljikave žice debelom jedan metar. Brod kojim su se otisnuli preko Sredozemnog mora se prevrnuo, a ona i njena dvogodišnja ćerka su se utopile. Muž i dva preživela sina, prema navodima umetničkog kolektiva, trenutno u Nemačkoj čekaju da im se dodeli azil.

Čitava akcija inscenirana je kao protest protiv pooštravanja politike Evropske unije prema izbeglicama, kako je to objasnio portparol Centra za političku lepotu (Zentrum für politische Schönheit) Justus Lenc u intervjuu za DW: „Nemačka je jedna od najbogatijih zemalja sveta. Nemačka birokratija ima mogućnost da rešava te probleme. A ne radi ništa.“

Pogreb bez uglednih zvanica

Na tu akciju koja je izazvala veliku medijsku pažnju, bili su pozvani i političari. Na spisku gostiju bili su članovi vlade, službenici berlinskih ministarstava. Bilo je i tačno određeno ko bi gde trebalo da sedi: ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer sa suprugom i kancelarka Angela Merkel sa svojim bračnim partnerom trebalo je da sede u prvom redu. Govori su već bili pripremljeni. Ali od uglednih zvanica nije došao niko.

Umetnički kolektiv koji je organizovao tu akciju zaveden je u Opštinskom sudu u berlinskoj četvrti Šarlotenburg kao „Jurišna jedinica za uspostavljanje moralne lepote, političke poezije i veličine ljudskog duha“. U službenom listu može se pročitati da „umetnost mora da zaboli, da provocira i da pružati otpor“.

Podeljene reakcije

Rupert Nojdek, suosnivač humanitarne organizacije „Nemački lekari za prvu pomoć“ (Deutsche Notärzte) na izbegličkom brodu „Kap Anamur“, podržava tu akciju svim srcem. „U nemačkoj i evropskoj javnosti potrebni su nam kameni-međaši koji će nam pokazati u kakvim dimenzijama se oko nas događaju povrede ljudskih prava na ovom svetu“, rekao je on u razgovoru za DW.

Drugi su pak izrazili kritiku još i pre nego što je sporna akcija održana. Političar stranke Zelenih Folker Bek ocijenio ju je kao „čudnu i bez pijeteta“, za šeficu stranke Levice Katju Kiping akcija je „na samoj granici“ dobrog ukusa. Ali Rupert Nojdek, koji sedi u upravi Centra za političku lepotu, brani radikalnost umetnika koji, kaže, samo žele da stvore šokantne slike u glavama ljudi: „To što su te akcije sporne je pozitivno. Kada ne bi bile sporne onda bi njihov cilj bio promašen. Istu smo diskusiju imali i oko karikatura Muhameda. One su bile još spornije jer se radilo o verskim sadržajima. Diskusija oko takvih akcija uvek je poželjna, pa i ona koja se vodi sada ovde u Berlinu.“

Umetnički aktivisti već su ekshumirali deset leševa u Italiji, Grčkoj i Turskoj u saradnji s tamošnjim imamima, sveštenicima i grobarima. Oni su sa izričitim odobrenjem članova porodica umrlih dopremljeni u Nemačku. Aktivisti žele da u toj zemlji mrtve dostojno sahrane i da izbeglicama svesno daju „poslednje konačište“, kako je za nedeljnik „Špigel“ izjavio umetnički direktor akcije Filip Ruh.

Umetnost akcije mora da provocira

Ruh, koji sam sebe zove „glavnim pregovaračem“ centra, nije nekakav politički klovn, već doktor filozofije koji je takođe već postavljao predstave u pozorištu „Maksima Gorkog“ u Berlinu, pozorištu u Dortmundu i na pozorišnom festivalu „Štajerska jesen“. Zajedno sa internet-aktivistima Centra za političku lepotu, 2012. bio je nominovan za nagradu koju Dojče vele dodeljuje za najbolji blog. „Umetnost akcije uvek otvara pitanje gde su granice umetničke slobode? Kada neki gledaoci žele da Centru za političku lepotu zabrane neku akciju, nikada ne mogu da nađu adekvatne i u vremenu u kojem živimo primerene umetničke izraze za to“, samouvereno na kritike uzvraća Ruh.

Od 2008. godine aktivisti Centra za političku lepotu konfrontiraju javnost sa spektakularnim umetničkim akcijama kako bi je upozorili na, prema njihovom mišljenju, skandalozne političke prilike. Godine 2014. su uklonili iz centra Berlina krstove ubijenih na Berlinskom zidu kako bi ih postavili na graničnoj ogradi Evrope. Rupert Nojdek izričito pozdravlja te aktivnosti. „Sve su to signali koji su nam potrebni da se ovde u Evropi i u Nemačkoj ne bismo utopili u globalizaciji ravnodušnosti.“

„Izolacioni rat“ Evrope

Trenutno umetnički aktivisti iz Berlina žele da ukažu na pooštravanje politike Evropske unije prema izbeglicama, objašnjava Justus Lenc, portparol Centra za političku lepotu, u razgovoru za DW. „To je izolacioni rat.“ Na internet-stranici Centra dokumentovane su sve posledice politike prema izbeglicama u brutalnoj realnosti: izbeglice koje su se utopile, anonimno bačene u masovne grobnice, mrtva tela koje je more nanelo na italijanske obale ugurana u trošnu hladnjaču, ispred nje isušena lokva krvi. Nedostojno čoveka, poruka je koju te slike šalju.

To je ono što ističe i dugogodišnji predsednik Berlinske akademije umetnosti Klaus Štek u intervjuu za DW: „Ako želimo da budemo društvo sa vrednostima, onda na njih moramo i da mislimo. A u to spada i prvi član nemačkog Ustava. (Dostojanstvo čoveka je nepovredivo“, op. a.) Svi u društvu imamo tu obavezu.“ Štek ipak kritikuje akciju berlinskih aktivista. Za njega je provokacija doduše legitimno sredstvo, ali se postavlja i pitanje: „Treba li provocirati samo da bi se provociralo?“

Vreme akcije svesno je izabrano: 20. juna UN obeležava Dan izbeglica. U Nemačkoj je tog dana ove godine po prvi put održana komemoracija i u čast žrtava bekstva i progona nakon Drugog svetskog rata.