Aplauz se čuje sa svih strana, čak i iz Kine i Rusije: Sastanak Donalda Trampa sa Kim Džong Unom zaista bi bio istorijski korak. Takav samit bio bi „pravo čudo“, s radošću kaže predsednik Južne Koreje Mun Jae In, čija je politika popuštanja napetosti isprva ismevana, ali je njegov miks oštrih sankcija i nuđenja dijaloga zaslužan što uopšte postoji mogućnost za susret.
Susret Trampa i Kima, dva alfa mužjaka, verovatno bi bio pravi medijski spektakl, a oba predsednika bi mogla da se predstave kao pobednici. Tramp bi mogao da tvrdi da je njegov oštar kurs konačno urazumio Rocketmana iz Severne Koreje. Nasuprot tome, Kim bi pred svojim izolovanim narodom susret predstavio kao trijumf, jer je konačno primorao „dementnog Američkog matorca“ da sedne i pregovara.
Odlučujuće će biti ono što se na takvom samitu dogovori. Ako se Severnoj Koreji garantuje bezbednost države i predvodnika režima, strateg Kim bi mogao da se odrekne nuklearnih proba i čak da pristane i na nuklearno razoružavanje Korejskog poluostrva. Ali Kim bi skupo naplatio takav korak.
- pročitajte još: Ekonomska politika siledžije Trampa
Zauzvrat, Amerika bi morala da se odrekne zajedničkih vežbi sa južnokorejskom vojskom, možda bi morala i da smanji broj vojnika u toj zemlji. Međutim, Tramp bi verovatno bio spreman na to jer bi svojim biračima i dalje mogao da se predstavi kao zaštitnik Amerike od severnokorejskih raketa, a povlačenje trupa bila bi ušteda za poreske obaveznike.
I dalje postoje sumnje u tvrdnje Pjongjanga da raspolaže hidrogenskom bombom i raketama koje mogu da pogode američko tlo. Ali pretnje su urodile plodom – Severna Koreja se konačno uzima ozbiljno i preko atomskih bombi dospela je do pregovaračkog stola. Kimov režim je naučio lekcije iz Iraka i Libije i ne želi da doživi takvu sudbinu.
Zbog toga je Kim, za koga je Tramp u jednom trenutku rekao da je „prilično pametan momčić“, sve stavio na jednu kartu i maksimalno razvio raketni program. Naravno da je to izazvalo sankcije koje su teško pogodile zemlju, već dovedenu do prosjačkog štapa. Ali, reputacija režima je već toliko loša da nije mogla da bude gora, a narod već decenijama ionako živi u bedi.
Dok se sastaju alfa mužjaci, pitanje je šta će se zapravo promeniti za običan narod. Da li mogu da se nadaju miru i bezbednosti, da li će se porodice ujediniti nakon što su podeljene pre mnogo decenija, da li će dve bratske države uspeti da se postepeno približe ili čak ujedine u dogledno vreme?
- pročitajte još: Ponovo radi telefon između dve Koreje
Posle dugih godina patnje, mnogi to sigurno žele. Ali rascep između Severa i Juga je mnogo veći nego što je to svojevremeno bio među Zapadnom i Istočnom Nemačkom. Severnokorejski režim je sistematski izolovao i zlostavljao svoj narod, gradeći čak i koncentracione logore.
Za sada, predstojeći susret predsednika Severne i Južne Koreje i najavljeno sučeljavanje Trampa i Kima su dovoljno važni koraci. A srastanje i pomirenje dve Koreje će sigurno trajati dugo i biti uspešno jedino ako se krivci pozovu na odgovornost – mi Nemci to odlično znamo. A dotle će i Tramp i Kim biti istorija.