Muke Intela postaju i nemačke muke

Stalno pristižu nove loše vesti za nemačku privredu. Američki koncern Intel je u ponedeljak (16. septembar) objavio da će na najmanje dve godine zamrznuti trideset milijardi evra težak projekat izgradnje dve fabrike čipova u istočnonemačkom Magdeburgu.

To je doduše posledica Intelovog internog programa štednje, ali taj slučaj pokazuje da vladajuća koalicija u Nemačkoj nije u stanju da podstakne investicije.

Intel je planirao izgradnju fabrike čipova koja bi zaposlila 3.000 ljudi. Vlada je obećala subvencije u visini od 9,9 milijardi evra, pošto je u fabrikama čipova na nemačkom tlu videla stratešku prednost smanjivanja zavisnosti od azijskih proizvođača, naročito u automobilskoj industriji.

Jens Zidekum, ekonomski ekspert sa Univerziteta „Hajnrih Hajne“ u Diseldorfu, kaže da je dobavljanje čipova za digitalizaciju automobila veliki problem nemačke industrije.

„Intel je hteo da počne proizvodnju čipova po meri kupaca, što bi nemačkoj automobilskoj industriji omogućilo da dobije tačno to što joj je potrebno za napredak digitalizacije“, kaže on.

Vest o odlaganju Intelove investicije došla je samo dve sedmice nakon Folksvagenove najave da će verovatno da zatvori dve fabrike u Nemačkoj zbog male potražnje za električnim automobilima.

Glavni ekonomista holandske banke ING zadužen za Nemačku Karsten Bžeski smatra da oba slučaja ukazuju na veliki problem Nemačke sa investicijama:

„Vidimo ekonomiju koja faktički stagnira četiri godine, i vidimo šta se dešava sa zemljom kada se deset godina pogoršava konkurentnost“, kaže on.

Zašto Intel odgađa gradnju?

Bžeski podseća da je Intel zbog svojih velikih problema stavio na led nemačke planove. Kompanija je najavila da će biti zamrznut i sličan projekat u Poljskoj:

„Moramo hitno da poradimo na tome da stvorimo konkurentnu strukturu troškova kako bismo ostvarili cilj koji smo zacrtali prošlog meseca da uštedimo deset milijardi dolara“, naveo je šef firme Pet Gelsindžer u pismu radnicima Intela.

Proizvođača čipova iz kalifornijske Santa Klare počeli su da pretiču konkurenti te je izgubio nekadašnju tehnološku prednost.

Koncern više ne spada u deset najuspešnijih proizvođača poluprovodnika na svetu i na berzi mu je vrednost pala na ispod 90 milijardi evra. Jedan od pionira veštačke inteligencije Nvidia ima, poređenja radi, vrednost od 2,9 biliona dolara.

Aleksander Širš sa Nemačkog instituta za proučavanje privrede u Berlinu rekao je da je Intel imao ambiciozne planove „koji se nisu ostvarili“.

U razgovoru za DW on navodi ključne faktore od kojih zavisi Intelova budućnost. Koncern mora da nađe kupce za svoje čipove, da poveća efikasnost svoje strategije za veštačku inteligenciju i naposletku mora da smanji troškove poslovanja.

U poslednjem kvartalu Intel je imao gubitak od jedne milijarde dolara uz smanjen obrt, pa je prošlog meseca obelodanio da će otpustiti 15.000 radnika i da uštedeti deset milijardi evra. Osim toga neće biti isplaćivana dividenda.

Da li će šef koncerna Gelsindžer imati uspeha zavisi u velikoj meri od ostvarenja planova da se firma transformiše po takozvanom „faundri modelu“, kao preduzeće koje proizvodi poluprovodnike za spoljne mušterije.

Ali Intel sporo pronalazi mušterije za taj model. Zato je nedavna najava da će ući u partnerstvo sa Amazonom bila značajan uspeh.

Na osnovu aktuelnih poteškoća koje ima Intel, Širš procenjuje da verovatnoća realizacije projekta u Magdeburgu „ne iznosi više od 50 odsto“.

Šta će se desiti sa deset milijardi evra subvencija?

Odgađanje gradnje fabrike čipova u Nemačkoj je ujedno i udarac za planove Evropske unije u sektoru poluprovodnika. Između Berlina i Brisela mogao bi opet da se pojavi spor oko toga kako će biti upotrebljeno deset milijardi evra subvencija.

Nemački ministar finansija, liberal Kristijan Lindner je odmah predložio da se tim novcem zapuše rupe u nemačkom budžetu.

Njegovi koalicioni partneri Zeleni odbijaju ovaj predlog i zahtevaju da se novac nameni ostvarenju ciljeva u oblasti klimatske politike.   Socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc do sada se nije izjasnio.

Poznavaoci prilika u Ministarstvu finansija kažu za DW da se u Ministarstvu traže mogućnosti da se neiskorišćena sredstva vrate u budžet.

Za ekonomistu Karstena Bžeskog ova prepirka koalicionih partnera o subvencijama načelno govori i o ekonomskim ambicijama koalicione Vlade: „Stiče se utisak da nemačka Vlada nema stvarno smišljenu, dugoročnu ekonomsku strategiju.“

*ovaj tekst je najpre objavljen na englerskom jeziku