Na turneji sa Šulcom

Tek što je stigao u dvoranu sarskog gradića Špizen-Elversberga u kojem je gost lokalnog SDP-a, saleće ga sedokosi čovek i obraća mu se rečima: „Ja sam već 70 godina član ove stranke, Martine, i verujem u tebe!“ Šulc ga gleda, borbeno stiska šaku i odgovara mu: „Da. Pobedićemo!“ Samo par reči. Ali par reči koje socijaldemokratama ulivaju samopouzdanje. Pobeda protiv svemoćne Angele Merkel? Do pre tri meseca se i pomisao na to činila smešnom, ali otkad je postalo jasno da će Martin Šulc biti njen izazivač i da će povesti socijaldemokrate na parlamentarne izbore, sve se čini mogućim. Cela Nemačka bruji o „Efektu Šulc“.

U sarskoj dvorani ga članovi stranke dugim, ritmičnim pljeskom pozdravljaju dok dolazi na podijum. Na stolovima su baloni na kojima stoji: „Ja želim sveži vetar. SPD.“ S jedne strane govornice crvena zastava partije, s druge strane druga, pozornica je osvetljena crvenim sijalicama. Kandidat priča priče o malim ljudima. Jednu za drugom. O radnicima koji lete s posla zbog male greške dok nesposobni menadžeri odlaze s milionskim otpremninama. O pekaru kojem, kada poplaća sve račune i dažbine, više ništa ne ostane dok globalni proizvođač kafe svoju milionsku dobit sklanja u neku poresku oazu. O negovateljici u staračkom domu, vozaču autobusa, samohranoj majci.

I na kraju zaključuje, propraćen ovacijama: „Oni koji krvavo rade za svoj novac ne smeju da prođu lošije  nego oni koji samo puštaju da njihov novac radi za njih.“ Sindikati se, poručuje, mogu osloniti na njega.

Advokat malih ljudi

Socijalna pravda je tema koju je Šulc stavio u prvi plan nakon što je postalo jasno da će zameniti Zigmara Gabrijela na kormilu Socijaldemokratske stranke Nemačke. U Sarskoj to posebno nailazi na odobravanje. Ljudima ovde se sviđa to što je najavio da će korigovati neke tačke Agende 2010, reforme koju je njegova partija sprovela za vakta Gerharda Šredera, a koju mnogi kritikuju kao vrlo „nesocijalnu“.

Sarskom SPD-u od početka milenijuma stalno pada popularnost. Istovremeno raste popularnost stranci Levice. Ovde Levi osvajaju 15-20 odsto glasova, na saveznom nivou su ispod deset odsto. Martin Šulc želi da vrati birače u okrilje SPD-a, stranke koju vidi pre svega kao – radničku. A sebe kao advokata malih ljudi. U dvorani mu kliču: „Martin, Martin“. Šulc je, očito, pogodio žicu. On zna šta ljudi žele. Neki mu prebacuju da je populista. On odgovara: „Ja samo slušam o problemima i govorim o njima.“

Najbolja prilika za to je ovde, među rodbinom. Šulc nestaje u jednoj svetlozelenoj porodičnoj kući. Na vratima stoji: porodica Šulc. Ovde je rođen njegov otac, kao jedanaesto dete jednog rudara. Sada ovde žive njegovi rođaci. Po izlasku iz kuće govori o emotivnom trenutku, o „povratku korenima“. I već je na sledećim vratima. Jedna komšinica je provirila iz kuće i pozvala ga u svoj dnevni boravak. Žena je oduševljena: „Nisam verovala da je to moguće. Nemam reči. Došao je kod nas. Fenomenalno.“ Šulc verodostojno neguje imidž političara bliskog narodu. Zna s ljudima i vidi se da uživa u tome.

Popularan među mladima

Promena mesta radnje: odlazimo u Kamen, u Severnu Rajnu-Vestfaliju. Nije slučajnost da Šulc provodi puno vremena upravo u ove dve savezne zemlje. U njima se ovoga proleća održavaju izbori za pokrajinske parlamente. I dok su se u Sarskoj za njega zanimali uglavnom veterani, ovde ga mladi slave kao pop-zvezdu. Pored pozornice ga okružuju dvadesetogodišnjakinje. Mole ga da s njima napravi selfi. „Ne, ne, deco, moram na avion!“ Jedna devojka je uporna: „Molim te, samo jednu jedinu fotku.“ „Stvarno ne mogu.“ „Mlade socijaldemokrate iz Reklinghauzena su se borile za tebe. Molim te!“, kaže dalje devojka, bez persiranja, kako je uobičajeno među partijskim drugovima. „Ali ti ćeš se boriti za mene i ako ne dobiješ selfi?“, kaže Šulc. „Ajde dobro, slikajte.“

Zaista, omladina socijaldemokrata spremna je da se svim snagama bori za Šulca, sa selfijem ili bez njega. To je neverovatan obrt. Između dosadašnjeg šefa socijaldemokrata Zigmara Gabrijela i mladih je zjapio duboki i nepremostivi jaz. Sada je, međutim, s Martinom sve drugačije. Nakon stranačke priredbe Šulc se potpisuje u nove stranačke knjižice. Za mlađe od 30 godina je postao neka vrsta nemačkog Bernija Sandersa. Probuđena Trampom i Bregzitom, jedna nova generacija ponovo otkriva SPD.

Ponekad čitava euforija poprima i pomalo histerične razmere. „Martine, obožavam te! Ti si mi kao drugi otac!“, viče tako jedna mlada žena koja takođe želi selfi. „Ne govori gluposti“, kaže joj Schulz, ali sa smeškom na licu, kao da mu to sve i nije baš mrsko. Stari veruju u njega, mladi ga obožavaju – za novog čoveka na čelu nemačkih socijaldemokrata sve ide kao po loju.