Na čemu radi Bajontek nakon pandemije korone?

„An der Goldgrube“ (rudnik zlata) – tako glasi adresa sedišta firme Bajontek (BioNTech) u Majncu. To ime dugo je označavalo i poslovanje te biotehnološke firme iz Nemačke. Bajontek je 2022. s vakcinom protiv korone Comirnaty ostvario dobit od više od deset milijardi evra.

Ali, to danas više nije tako. Vakcine protiv kovida su manje tražena bez zaključavanja i policijskog časa. Nedavno je Bajontek prijavio neto gubitak za prvo polugodište od 1,1 milijardu evra. Kod konkurentske firme, Moderne, situacija je slična. Ta američka kompanija ima minus od 1,3 milijarde dolara u prvih šest meseci ove godine.

Povratak istraživanju raka

Razlozi su očigledni: „Korona-virus je još uvek tu, ali smo svi nekako imunizovani, pa posao sada pada“, kaže Štefan Rise, strateg tržišta kapitala u firmi za upravljanje imovinom Acatis.

Posledica je da se kompanije poput Bajonteka vraćaju svojim izvornim korenima: istraživanju raka. Velika nada je da bi jednog dana vakcinacija protiv raka mogla da bude moguća pomoću tzv. mRNA-tehnologije. Osim toga, žele da razviju blaže terapije od današnje hemoterapije.

Bajontek: svake godine novi lek protiv raka

Bajontek i dalje planira da do 2026. godine bude odobren njegov prvi lek protiv raka. Nakon toga bi svake godine trebalo da bude odobren po jedan novi. „Napredujemo prema našem cilju da postanemo firma s odobrenim lekovima protiv raka i zaraznih bolesti“, kaže izvršni direktor i suosnivač Bajonteka Ugur Šahin.

Samo u drugom tromesečju njegova kompanija je, kako sami navode, uložila 525,6 miliona evra u „aktivnosti nevezane za kovid-19“, pre svega u onkologiju i sredstva protiv zaraznih bolesti. To je bilo oko 90 odsto svih troškova istraživanja i razvoja firme.

Brza dobit trenutno nije na vidiku

Analitičar Rise smatra da ovi kratkoročni gubici nisu zabrinjavajući. „Firma radi na dugoročnim, revolucionarnim lekovima“, kaže. Prilično nezapaženo od šire javnosti Bajontek dobro napreduje, dodaje Rise: „Bajontek radi na 41 leku, od kojih su već dva u poslednjoj fazi kliničkog ispitivanja.“

Firma je objavila da je jedan lek protiv uznapredovalog melanoma, crnog raka kože, do sada pokazao pozitivne rezultate. „Ali, sve u svemu, biotehnološka industrija trenutno nije pogodna za kratkoročne ulagače koji traže brzu dobit“, ukazuje stručnjak za tržište kapitala.

Ulagači žele da zarade na injekcijama za mršavljenje

Zato investitori već odavno imaju jedan drugi, omiljeni proizvod: injekcije za mršavljenje. Proizvođači poput Novo Nordiska i Eli Lilija visoko su na ceni – i zamenili su biotehnološku industriju kao nove perspektivne firme za dobru zaradu. Vrednost dionica Novo Nordiska se od 2020. godine učetvorostručila, dok su deonice američkog farmaceutskog giganta Eli Lilija (Eli Lilly) još drastičnije porasle.

Iako se potražnja za tim injekcijama malo smanjila, analize i dalje predviđaju da će to biti rastuće tržište: Prema Svetskoj federaciji za debljinu, broj gojaznih osoba mogao bi do 2035. godine gotovo da se udvostruči, na više od 1,9 milijardi ljudi.

„Osim toga, čini se da injekcije za mršavljenje mogu pozitivno da utiču i na druge bolesti“, kaže Sebastijan Hofbek, stručnjak za farmaciju u firmi za upravljanje imovinom DJE Kapital AG. Postoje prve studije koje pokazuju efekte na apneju u snu ili bolesti bubrega.

„Neće svaka tvrtka da postigne uspeh“

Analitičar Rise primećuje da se fokus pomerio: „Trenutno svi gledaju samo na injekcije za mršavljenje. Naš osnivač je nedavno bio na konferenciji o biotehnološkim deonicama – i povremeno je bio jedini slušalaca.“

Za njega i njegovu firmu to i nije tako loše, jer ipak žele da zarade novac: „Često je zanimljivo ulagati u firme za koje trenutno nisu svi zainteresovani, jer su one jeftinije.“ Ali, Rise ujedno priznaje: „Neće svaka firma da postigne uspeh. Recimo, firma Kjurvak (CureVac) nije uspela da razvije efikasnu vakcinu protiv korone.“

Za pacijente bi svaki dalji uspeh biotehnološke industrije sigurno bio poželjan. Ali, i iskustvo s berzom nas uči da nije svaki pokušaj koji u početku obećava na kraju zaista uspešan. To posebno važi za biotehnologiju koju se smatra visokorizičnim ulaganjem. Moguća je ogromna dobit – ali i enormni gubici.