Najbolji prijatelji?
16. decembar 2017.
Za izraelskog predsednika Benjamina Netanjahua je to bilo istorijsko putovanje. On je 2016. kao prvi izraelski premijer posle decenija posetio susedni kontinent i nakon obilaska Kenije, Ugande, Etiopije i Ruande se zadovoljan vratio kući. Zadovoljni su bili i domaćini. „Verujemo da sada imamo bolje temelje za saradnju s Izraelom" reako je predsednik Kenije Uhuru Kenjata. Sličan odjek je bio i u ostalim afričkim zemljama koje je Netanjahu posetio. Nakon toga je izraelski premijer u kratkom roku još dva puta posetio Afriku.
„Afrika i Izrael su u svojim odnosima već doživljavali uspone i padove. Trenutno se čini da smo u uzlaznoj fazi", kaže Stiven Gruzd iz Južnoafričkog instituta za spoljne poslove u razgovoru za DW. Nakon osnivanja Izraela 1948. su isprva vladali dobri odnosi. Izrael je redom priznavao afričke zemlje koje su se upravo izborile za nezavisnost. „Izrael se oslobodio od engleske kolonijalne vlasti, afričke zemlje su proživljavale nešto slično. Zato su i veze bile tako prisne", kaže Gruzd.
To se međutim promenilo kroz sukobe Izraela sa bliskoistočnim susedima. Nakon napada arapskih zemalja na Izrael, izraelska vojska je u protivudaru tokom Jom Kipur rata duboko prodrla na Sinajsko polustrvo, područje Egipta. „Kairo je tada Izrael optužio za okupaciju „afričkog tla". Arapske zemlje su uticale na Afriku tako da su na kraju ostale samo četiri države koje su priznavale Izrael. To se oseća i dan danas: Palestinci unutar Afričke unije uživaju posmatrački status, Izrael ne.
No otpor naspram Izraela pomalo slabi. Nakon nestanka Muamera el Gadafija sa svetske scene, u Africi nedostaje jedan snažan anti-izraelski glas. Niti jedna zemlja u Africi nije preterano reagirala nakon što je Donald Tramp priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela. „Većina afričkih državnika je vrlo pragmatična. Podrška Palestincima je poslednjih godina osetno pala", kaže Gruzd. Izrael je osim toga važan partner mnogim afričkim zemljama (pre svega Keniji) u borbi protiv terorizma. „Mi imamo iskustva na tom području. Zajednički ćemo brže ukloniti ovu pošast", rekao je Netanjahu.
„Izrael je uvek bio spreman da afričkim partnerima ponudi i vojnu pomoć i obuku", kaže kenijski politikolog Martin Olo i dodaje: „Elitne trupe mnogih afričkih zemalja su obučene upravo u Izraelu". Pomoć stiže i sa ekonomske strane. Izrael se nedavno priključio programu pomoći u razvoju SAD pod nazivom „Power Africa" čiji je cilj da 60 miliona Afrikanaca do 2030. snabde električnom energijom. Izrael pomaže i kad je u pitanju poljoprivreda.
No i iza izraelskog angažmana u Africi se kriju interesi. Prilikom svojih poseta Africi Netanjahu je u više navrata izrazio želju za izraelskim posmatračkim statusom u Afričkoj uniji. Cilj je, kako je izraelski premijer sam rekao u jednom intervjuu, i „razbiti blok" od 54 afričkih zemalja koje u UN „automatski glasaju" za antiizraelske odluke. No projekt ubiranja simpatija na afričkom kontinentu zapinje. Posebno u zemljama sa većinskim muslimanskim stanovništvom poput Maroka, Senegala, Mauritanije ili Sudana. Ove zemlje gaje izuzetno neprijateljske odnose naspram Izraela. I u Južnoj Africi se još uvek dobro prisećaju činjenice da je Izrael bio prisni partner aparthejd režima koji je na vlasti bio do 1994.