„Najgora humanitarna kriza našeg vremena“

Jemenu je potrebna pomoć. I to hitno. To je osnovna poruka zajedničke izjave koju je objavilo više međunarodnih humanitarnih organizacija nekoliko dana uoči donatorske konferencije Ujedinjenih nacija u Ženevi. Te organizacije zajednički mole za finansijsku i političku podršku za rešavanje „najgore humanitarne krize našeg vremena“, navodi se u saopštenju.

Oko 24 miliona ljudi u Jemenu zavisi od pomoći, saopštile su te organizacije. To je oko 80 odsto stanovništva. Uprkos međunarodnim naporima za pružanje pomoći, nestašica hrane sve je veća.

Nakon četiri godine rata stanje u toj zemlji je katastrofalno. Jedna studija Svetskog programa za hranu navodi da je infrastruktura dalekosežno uništena. Veliki su problemi i u zdravstvenom sistemu: oko 14 miliona ljudi nema pristup zdravstvenoj zaštiti, navode humanitarne organizacije.

Istovremeno, sve više ljudi – skoro 13 miliona – nema pristup vodi i sanitarijama, zbog čega preti dalje proširivanje bolesti. Tako je krajem 2017. godine oko milion ljudi obolelo od kolere.

Kompletnu tu krizu glad dodatno pogoršava. Prema procenama Ujedinjenih nacija, ove godine oko 20 miliona ljudi neće biti u stanju da se prehrani bez pomoći. Za oko 14 miliona ljudi potrebna je hitna pomoć. Posebno je teško za decu: dva miliona jemenskih dečaka i devojčica već sada pati zbog neuhranjenosti.

Nedovoljno novca

Donatorska konferencija koja se održava u Ženevi treća je po redu. Prethodnih godina – 2017. i 2018. – prikupljeno je više milijardi evra. Ipak, milioni ljudi i dalje pate.

Pružanje pomoći otežano je iz brojnih razloga, kaže Simone Pot, šefica Odeljenja za komunikacije Svetskog programa za hranu. Ta organizacija, zajedno sa francuskom partnerskom organizacijom ACTED, već godinama rukovodi pružanjem pomoći na licu mesta. Pomoć podrazumeva podelu novca u gotovini i bonova za hranu. Istovremeno, ta sredstva doprinose da se podrže bar ostaci preostale privrede u zemlji.

Međunarodna pomoć delimično je zakazala već zbog toga što međunarodne organizacije nemaju dovoljno sredstava na raspolaganju, kaže Potova u razgovoru za DW. One tako 2018. godine nisu imale na raspolaganju neophodna sredstava, ali ni ona sredstva koja su bila obećana. „Tada je bilo saopšteno da je potrebno oko 2,6 milijardi dolara, ali stiglo je samo oko 80 odsto od toga“. Pored toga, pojavile su se i poteškoće u planiranju. „Jer, iako je pomoć obećana, otvoreno je pitanje kada će novac zaista biti uplaćen“, kaže Simone Pot.

Problem je i dovesti hranu do Jemena. „Pomoć stiže preko suviše malog broja luka. A i u tim lukama vode se žestoke borbe, zbog čega su objekti u njima često nefunkcionalni. Zbog toga velike količine humanitarne pomoći uopšte ne stižu u zemlju“.

I u samom Jemenu množe se poteškoće. Tako je, kaže Simone Pot, nemoguće ići u područja u kojima se vode borbe. „Problem je u tome što je zemlja podeljena. Ne zna se ko gde vlada, gde i koliko ima kontrolnih punktova, ko odobrava da se neki konvoj kreće od tačke A do tačke B, koja dokumenta su za to potrebna. Takvi problemi nas prate stalno“.

Pored toga, dodaje Potova, „povremeno je i sam pristup nemoguć, jer ili su putevi neprohodni ili nema bezbednosnih garancija za transport humanitarne pomoći".

Korupcija i bogaćenje

Simone Pot kaže da nije jednostavno ni ostvariti saradnju sa vlastodršcima na licu mesta, jer oni često žele da lično profitiraju od humanitarne pomoći. „To je problem koji se javlja u skoro svim zemljama u kojima postoji ogromna potreba. Često humanitarna pomoć biva još i oporezovana. Humanitarni aktivisti plaćaju visok porez ili vlade povećavaju troškove za vizu.“

Jednostavno, zaključuje Simone Pot, prevazilaženje humanitarne krize zahteva prethodno pronalaženje političkog rešenja. Bez njega, kaže, u Jemenu neće biti dugoročnog i stabilnog poboljšanja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android