Nakon Sabora: SPC nema hrabrosti

Kada je pre desetak dana Sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC) počeo zasedanje, javnost je smatrala da će ključna pitanja biti razrešena. Međutim, to se nije dogodilo, a zauzvrat je javnost informisana o promenama koje su manje-više i ranije bile poznate. Verski analitičar Mirko Đorđević kaže da na pravi način nije razmatran ni „slučaj Kačavenda“, ali ni slučajevi episkopa Filareta i Pahomija, koji su, kako kaže, do temelja potresli SPC. „Dobili smo neke protivrečne informacije, ali posrednim putem. U tim informacijama pominje se da je bilo burne rasprave oko 'nekih vladika'. Ali, toliko je tih problema da nemamo jasna saopštenja“, smatra Đorđević.

Bez sankcija za Kačavendu

Vladika Vasilije Kačavenda samo je penzionisan, a predsedavajući Sinoda SPC, vladika bački Irinej samo je saopštio da se usvaja njegova ostavka, bez bilo kakvog daljeg objašnjenja. „Sabor je, naime, potvrdio odluku Svetog arhijerejskog sinoda kojom je njegovo preosveštenstvo episkop zvorničko-tuzlanski gospodin Vasilije konačno i trajno razrešen dužnosti upravljanja Eparhijom zvorničko- tuzlanskom“, rekao je vladika bački.

Kačavendin status dalje će se rešavati unutar crkve i to je sve što je u ovom trenutku poznato. Na njegovo mesto imenovan je vladika bihaćko-petrovački Hrizostom. Sabor je jednoglasno razrešio i episkopa srednjeevropskog Konstantina, a njegove obaveze preuzeće partijarh Irinej lično, što je tzv. „stavropigijalni sistem“. Đorđević kaže da je nedopustivo što Sabor nije razmatrao goruća pitanja koja potresaju crkvu, ali i da je to, kako kaže, odraz njenog trenutnog stanja. „To nam govori da SPC, episkopat u sadašnjem sastavu, nema hrabrosti da se suoči sa problemima nego ih gura pod tepih. A vreme bi bilo. I to je loš znak. Jedina novina je ta što će onaj rigidni odnos SPC prema briselskom sporazumu biti možda ublažen. Ostalo su nevažne pojedinosti.“

Jačanje veza crkve i države

Crkva se nije bavila svojim problemima, ali zato nastoji da ojača vezu sa državnim vrhom Srbije, jer je, prema analitičarima, ta veza značajno popustila nakon protesta u Beogradu protiv Briselskog sporazuma koji je postignut između Beograda i Prištine o Kosovu. Na njemu su se čuli pozivi na linč državnih funkcionera od strane pojedinih crkvenih velikodostojnika. Tome u prilog ide i poseta vicepremijera Srbije Aleksandra Vučića Saboru, nakon koje je vladika bački Irinej izrazio zadovoljstvo što su detalji sporazuma saopšteni na Saboru. „Niko nije izgovarao nikakve superlative o Briselskom sporazumu, ali nam je pomogao da shvatimo i ambijent i realne dimenzije onoga što tim sporazumom obezbeđujemo za budućnost“, izjavio je episkop bački Irinej.

I upravo tu leži potvrda verskih stručnjaka da bi crkva mogla, nakon Sabora, da blago ublaži stavove kada je reč o Briselskom sporazumu. Aleksandar Vučić je, nakon posete Saboru, rekao da vlast može da računa na podršku crkve. „Mislim da smo došli do važnog zaključka da čak i ako se ne složimo uvek, da moramo da radimo za dobrobit našeg naroda. Zadovoljan sam što sam vidio da je većina ili gotovo svi na Saboru želela da čuje mišljenje vlade i šta se zbiva. Ponosan sam na činjenicu da nismo ništa krili.“

Njegoš nije „sveti“

Dakle, može se zaključiti da se Crkva najviše bavila svojim položajem, a ne rešavanjem unutrašnjih pitanja. Jedno od tih unutrašnjih pitanja jeste i pokušaj kanonizacije Petra Petrovića Njegoša, ali je Sabor tu inicijativu odbacio. Đorđević to vidi kao dobar potez Sabora i naglašava da je ta inicijativa u vezi sa raspravom o autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve. „Nema tu pomaka. SPC smatra crnogorsku crkvu raskolničkom organizacijom, ali o tome govori i inicijativa mitropolita Amfilohija koji je Njegoša pokušao da progura kao sveca. I dan mu je bio odredio. Dobro je što to nije prošlo, jer je jasno kako neko postaje svetac“, zaključuje Đorđević.

Autor: Dragan Maksimović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković