Naredba za holokaust?

U javnosti se i danas ta konferencija spominje kao susret na kojem je doneta odluka o sistematskom ubijanju Jevreja do njihovog konačnog istrebljenja. Sa dvosatne konferencije postoji samo zapisnik koji je na 15 stranica napisao Adolf Ajhman koji je u tadašnjoj nemačkoj policiji bio zadužen za pitanja Jevreja.

Protokol je pronađen 1947. godine u dokumentima Ministarstva spoljnih poslova. Od tada je Ajhmanova beleška ključni dokument o istoriji genocida nad evropskim Jevrejima. Nacionalsocijalistički režim je sa ubistvima Jevreja počeo i pre održavanja te konferencije.

Mihael Vild, profesor nemačke istorije 20. veka na berlinskom univerzitetu „Humbolt“ kaže: „Konferencija je dugo važila za konferenciju na kojoj je doneta odluka o sistematskom ubijanju Jevreja. Međutim, ako se uzme u obzir koliko je stotina hiljada sovjetskih Jevreja ubijeno pre održavanja konferencije, onda takvo mišljenje nije tačno“.

Nacionalsocijalističko rukovodstvo uvek je navodilo da je cilj istrebljivanje Jevreja i za to je izabralo nekoliko različitih koncepata: Jevreji su deportovani u logore, prisiljavani na iseljavanje, oduzimano im je državljanstvo, saterivani su u geta ili ubijani.

Banalnost neviđenog zla

U zapisniku za koji se govorilo da je „američki falsifikat“ nigde nije navedeno da se otvoreno govorilo o ubistvu Jevreja. Umesto toga su navedene uvijene, birokratske formulacije koje su često zvučale cinično.

Samo jedna rečenica iz zapisnika dovoljno svedoči šta je nacistima bio cilj. Ajhman piše o Jevrejima koji bi eventualno mogli da izbegnu progon, nazivajući ih „ostatkom“ koji je „očigledno najotporniji deo“ i koji mora da se „primereno obradi“. Jer to bi „prema prirodnom odabiru, ako ostane u životu, mogla da bude klica novog jevrejstva“.

U prevodu to znači: planirano ubijanje Jevreja u gasnim komorama u Aušvicu, Treblinki i ostalim koncentracionim logorima.

Adolf Ajhman je nakon konferencije na jezeru Van izjavio: „Ovde se nije došlo samo do zadovoljavajućeg usaglašavanja svih učesnika nego se, sasvim neočekivao, došlo i do odlučujućeg napretka u pravcu konačnog rešenja jevrejskog problema“.

Sam Ajhman je 1960. godine u Izraelu rekao da pisani protokol ne odgovara tekstu deklaracije usvojene na konferenciji. Na nagovor šefa ozloglašenog Ureda za bezbednost Rajnharda Hajdriha zapisnik je morao da bude više puta korigovan i prepisan.

Autor: Mehmed Smajić (Michael Marek, dapd)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković