Narodna medicina – uvoz sa Balkana

Prirodna lekovita sredstva u Nemačkoj koristi 72 odsto građana starijih od 16 godina, saopštio je Institut za demografiju iz Alensbaha. Prema navodima vodećeg nemačkog demografskog instituta, 1980. godine je samo oko polovine Nemaca koristilo pomoćna prirodna lekovita sredstva. I pored toga, Nemci spadaju u najveće korisnike takvih sredstava, kao što prenosi Dr. Uve Šipman iz Saveznog ureda za zaštitu prirode.

„Naša istraživanja su pokazala da se u Nemačku uvozi oko 1.500 vrsta lekovitog bilja. S druge strane, ustanovili smo da se Nemačka u svetskim razmerama nalazi na trećem mestu liste uvoznika lekovitog bolja, ali na istom mestu i na listi izvoznika tog bilja.“

Bilje se uvozi onda kada njegovo sakupljanje u Nemačkoj nije finansijski rentabilno. Takav je slučaj sa kantarionom: „Zbirka sakupljenog kantariona u Nemačkoj praktično ne postoji jer je sakupljanje ove biljke jednostavno preskupo. Zbog toga se rado oslanjamo na uvoz iz balkanskih zemalja.“

Danas u Nemačkoj 19 odsto građana načelno nema ništa protiv prirodnih preparata, dok samo sedam odsto Nemaca odbija i pomisao da primeni neko prirodno lekovito sredstvo. U studiji se još navodi i da se u proteklih 30 godina potpuno promenila struktura korisnika prirodnih lekova. Dok su tome ranije bili skloni pretežno pacijenti stariji od 45 godina, danas ih kupuju pretežno mlađi ljudi i roditelji male dece.

Izbegavaju se egzotične biljke

Skoro 80 odsto Nemaca koji koriste prirodne lekove, tvrdi da im oni zaista i pomažu kod prehlade i lakog gripa. Oko 30 odsto građana smatra da prirodni lekovi pomažu i kod želudačnih i problema sa varenjem, glavobolje i nesanice. Nešto manji, ali još uvek značajan procenat Nemaca se uzda u prirodne lekove i kada je reč o lečenju bronhitisa, kožnih bolesti i nervoze. Najmanje ispitanih smatra da prirodni lekovi mogu pomoći kod preterane mršavosti, bolesti pluća, šećerne bolesti i malokrvnosti.

Jirgen Burkart se bavi izdavanjem sertifikata za određene proizvode na bazi lekovitog bilja. U Nemačkoj se vrše redovne provere njegovog kvaliteta. „Mi naše ljude šaljemo u područja na kojima raste lekovito bilje. Oni tamo ispituju uslove rasta i ukoliko se ispostavi da se biljka razvija u zdravom okruženju, izdaju odgovarajući sertifikat; ukoliko se pokaže da on ne može biti izdat, proizvođač mora da nađe drugu biljku, a ova se povlači iz upotrebe.“

Dve trećine ljudi koji koriste prirodna lekovita sredstva, uzima ih uz uobičajene farmaceutske lekove. Skoro 90 odsto pacijenata prednost daje preparatima od domaćih ili evropskih biljaka i izbegava one egzotične iz Azije ili Južne Amerike. U studiji se posebno naglašava da se spremnost Nemaca na korišćenje prirodnih lekova bitno povećala, iako zdravstveno osiguranje pacijentima načelno ne nadoknađuju troškove za njihovu kupovinu. Postoje i zdravstvena osiguranja koja to rade: najčešće je reč o privatnim osiguranjima koja preuzimaju zdravstvenu zaštitu samo za građane čija primanja prelaze određenu granicu i kojima je obuhvaćeno oko 10 odsto Nemaca.

Autor: Saša Bojić (dw, beta)

Odg. urednik: Nemanja Rujević