Ne žele svi prekid pregovora s Turskom
8. septembar 2017.
Zahtev je došao tokom nemačke predizborne kampanje, od strane socijaldemokratskog kancelarskog kandidata Martina Šulca: S obzirom na diktatorske prilike na Bosforu, pristupni pregovori s Turskom moraju što pre da se prekinu. Na taj predlog kancelarka Angela Merkel se pažljivo nadovezala, istakavši da za to najpre mora da pridobije svoje kolege iz Evropske unije. Kao što je kancelarka i očekivala: na jedinstvo u EU o prekidu pregovora ne može uskoro da se računa. Za tu odluku je potrebno da EU bude jednoglasna.
Estonsko predsedništvo Savetu EU sada je saopštilo da ove godine ne očekuje odluku o budućim pristupnim pregovorima s Turskom. Ministar spoljnih poslova Estonije Sven Mikser, čija zemlja do kraja godine predsedava EU, na sastanku u Talinu je objasnio: sačekaće se procena Komisije EU koja se može očekivati tek početkom 2018. godine. Da li i u kojoj meri Turska ispunjava kriterijume za pristupne pregovore – o tome će se odlučivati kasnije.
Makron kaže „Ne“
Nemačka vlada najavila je da će tu temu izneti na narednom samitu Evropske unije u oktobru. Francuska, jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih partnera Nemačke, već je odbacila tu ideju. Tokom posete Grčkoj, francuski predsednik Emanuel Makron Tursku je označio kao centralnog partnera EU i upozorio na opasnost prekida pristupnih pregovora s tom zemljom.
Turska se doduše prethodnih meseci udaljila od EU i otišla predaleko, istakao je Makron u intervjuu sa turski list „Katimerini“. To ne može da se ignoriše, posebno kada je reč o carinskoj uniji. „Ali ja želim da se izbegne prekid, zato što je Turska glavni partner u rešavanju mnogih kriza koje nas pogađaju, poput izbegličke krize i pretnji od terorizma.“
„Ne može tek tako dalje“
Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel na sastanku u Talinu se nije složio sa ocenama kolega iz EU, da se radi o „zaokretu“ nemačke vlade u vezi s Turskom. Na kraju krajeva, Turska je ta koja se „velikom brzinom“ udaljava od Evrope. Zloupotrebljava ljudska prava, dovodi u pitanje vladavinu prava, hapsi novinare, kazao je taj političar nemačkog SPD.
Berlin je dugo pokušavao da „ne odgovora na provokacije Turske“, iako je predsednik Redžep Tajip Erdogan „rekao da smo nacistička Nemačka“, dodao je Gabrijel. Zatim je Ankara optužila 680 nemačkih kompanija da „podržavaju teroriste“ i nemačke državljane stavila u zatvor. Zato je sada dostignuta tačka kada Nemačke ne može tek tako da nastavi dalje, „kao da se ništa nije desilo“.
Most ka Bliskom istoku
Ministar spoljnih poslova Finske, Timo Soini, međutim, izričito traži nastavak pristupnih pregovora. „Znamo da u Turskoj ima problema sa ljudskim pravima“, priznao je Soini, ali i dodao da je dijalog sa Ankarom najbolji put da se problemi reše.
Estonski ministar Mikser je ocenio da će Turska, nezavisno od budućih pristupnih pregovora, „ostati važan partner na mnogim političkim poljima.“ On je pritom ukazao na izbegličku krizu, bezbednost na području Bliskog istoka i ulozi Turske kao članice NATO.
Prekinuti ili zamrznuti razgovore?
Pristupni pregovori sa Ankarom započeti su 2005. godine i uvek su ih obeležavale duge faze prekida. U sklopu saradnje s Ankarom u rešavanju izbegličke krize, Evropska unija je 2015. i 2016. godine proširila saradnju na dva nova politička polja. Međutim, nakon masovnih hapšenje u Turskoj, zemlje EU su u decembru odlučile da se pregovori odlože do daljnjeg.
Za potpuni prekid pristupnih pregovora potrebna je jednoglasna odluka svih država članica. Ipak, postoji mogućnost da se pregovori odlože. Za to je dovoljna prosta većina.
sc/jj/br (afp, rtr, APE)