Nekretnine – leglo mutnih poslova
11. decembar 2018.
Edeltraud Vude ima 72 godine. Zbog bolesti živi u prizemlju zgrade u ulici Timanštrase u Berlinu. I njena ćerka živi u istoj ulici, i redovno je posećuje. Edeltraud je tu od 2011. i baš uoči ovog Božića dobila je „čestitku“ od komunalne uprave: njen stan je promjenio vlasnika i sada je njen stanodavac jedan investicioni fond.
Za gospođu Vude to može da znači samo jedno: investitor će sasvim sigurno hteti da pokrije svoju investiciju. A to znači da njena stanarina sigurno neće da ostane 550 evra za stančić od pedesetak kvadrata u četvrti Nojkelnu. Za berlinske prilike to je i više nego jeftino. Za list „Berliner morgenpost“ ona kaže: „Ako mi povećaju stanarinu, obesiću se!“
„Potencijal za povećanje stanarina“
Novi vlasnik stana te penzionerke je i više nego „veliki igrač“: nije samo njen stan promenio vlasnika, niti samo njena zgrada, već praktično čitava ulica Timanštrase i deo Bemiše Štrase – ukupno oko 140 stanova. A i to je samo deo posla u okviru kojeg je danski penzioni fond PFA (Pension Forsikringsaktieselkab), jedan od najvećih u Evropi, za 1,2 milijarde evra kupio 3.700 stanova širom Nemačke. Stan gospođe Vede jedan je iz kontingenta od oko 400 stanova koje je taj fond kupio u Berlinu.
Imovinom danskog fonda u Nemačkoj upravlja firma „Domicil Real Estate Group“ iz Minhena. Šef te firme Kaled Kajsar se na njihovoj internet-stranici hvali da su „objekti pretežno u dobrim i veoma dobrim četvrtima, u krajevima koji važe kao poželjni za stanovanje“. I dodaje da to „nudi dodatni potencijal za povećanje stanarina“. Da li planovi danskog fonda mogu da budu jasniji?
Jirgenu Lemanu je sve jasno. On je pre 79 godina rođen u ulici Timanštase. I tužno konstatuje: „Nikad više neću naći dom kao što je bio ovaj.“
Mutni poslovi
U poslu sa nekretninama ima mnogo toga čudnog. Tako je recimo berlinska četvrt u kojoj se nalazi i ulica Timanštase proglašena za Milieuschutzgebiet – opet jedna nemoguća nemačka kovanica koja označava četvrt koja je zaštićena kao posebna životna sredina. I u kojoj – opet sasvim teoretski – zapravo uopšte i nije moguće kupiti stan koji je iznajmljen.
Ipak, kako se vidi u dopisu koji su svi stanari dobili u novembru, prodaja se dogodila još letos i niko se nije usprotivio tom prenosu vlasništva. Za poslanika Bundestaga, socijaldemokratu iz Berlina Kanzela Kicitepea, to je skandal: „Oni tu jedino žele da ostvare profit. A pritom je u Danskoj tržište nekretnina u velikoj meri ograničeno“, kaže poslanik za list „Berliner cajtung“.
Natezanje – barem oko ulice Timanstrase još traje – bar u teoriji. U ovom slučaju grad može da ospori prodaju i da otkupi stanove koje se nalaze u „zaštićenom području“. Ali u tom slučaju će morati i da ih plati – što nije baš lak zadatak za hronično praznu kasu Berlina.
Kokainom do nekretnina u Nemačkoj
Kupovina kuća i stanova u Nemačkoj danskog penzionog fonda možda ne deluje kao sasvim „čista“, ali to nije ništa u poređenju sa onim što se inače dešava na tržištu nekretnina u Nemačkoj. Prošle nedelje, organizacija „Transparensi internešenal“ objavila je studiju po kojoj se upravo na taj način masovno „pere“ novac ne samo sumnjivog, već i očigledno kriminalnog porekla.
„Prema našim procenama, samo 2017. tako je oprano više od 30 milijardi evra“, kaže šefica nemačkog ogranka organizacije Eda Miler. „Zakoni koji su na snazi u Nemačkoj i opremljenost istražnih organa nisu praktično u nikakvom odnosu prema neograničenim internacionalnim tokovima novca.“
Jedva se ulazi u trag čak i poslovima na koje su Nemačku upozorili recimo italijanski istražioci kojima su u ruke dospele poslovne knjige mafije. Zna se da su ogromni iznosi, čak i od prodaje kokaina, tim putevima stigli u Nemačku i kroz kupovinu nekretninama preko noći postali „pošteno zarađen novac“.
Nekretnine su odličan posao za kriminalce: Kristof Šulte, šef agencije FIU (Financial Intelligence Unit) sa procenom „Transparensija“ samo može da se složi. A to je ocena da 15 do 30 odsto novca zarađenog kriminalom, odlazi u kupovinu, gradnju ili održavanje nekretnina. Šulte zato apeluje na javne beležnike i posrednike da im prijave sumnjive poslove.
To oni, međutim, čini vrlo nerado: od oko 60.000 transakcija koje su se agenciji FIU učinile sumnjivim, dobili su samo 20 prijava. Tu nije reč samo o međunarodnom kriminalu: u nedavnom pretresu stanova i kancelarija jednog arapskog kriminalnog klana u Berlinu, zaplenjeno je i 77 stanova, kuća i zemljišta. Neki od vlasnika tih kuća u Berlinu su, inače, primali i socijalnu pomoć.